Ključna reč: JA NOVINARKA DOPISNICA

Novinarke više izložene pretnjama - U prvih devet meseci 2024. godine, po evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, formirana su 44 predmeta u vezi sa pretnjama...

U novinarskom poslu sve je još uvek nedefinisano, zakoni, strategije se menjaju, dopunjuju i jedini uslov da opstaneš jeste da voliš ovaj posao, da te ambicija malo duže drži u čekanju boljih vremena, čulo se na penel diskusiji "Ja novinarka dopisnica, prava mala, obaveze velike", održanoj u Užicu, u organizaciji Udruženja "Užicemedia" i istoimenog portala.

- Novinarstvo je moj izazov, moja ljubav, dinamika je u mom slučaju presudna. Moje lepo iskustvo je i u radu sa studentima, - kaže Zorica Milić Jovanović, užička novinarka, koja sada ima emisiju na Televiziji 5, a radila je u više užičkih medija.

- U nekim situacijama u hronici, jer nisam od kamena, suze same pođu. Jako stresno je gledati i slušati osobe koje su doživele veliki gubitak, naročito kada su deca u pitanju. Pod takvim opterećenjem treba sesti i napisati tekst, a voditi računa o svakoj reči i rečenici, - kaže za UžiceMedia Zvezdana Gligorijević, dugogodišnja dopisnica iz Užica.

Od početka godine bilo je 70 otvorenih predmeta napada na novinare i novinarke. Za deset meseci doneto je šest osuđujućih presuda, u pet predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave, konačna odluka doneta je u 18 predmeta, izjavio je Veran Matić, član Stalne radne gupe za bezbednost novinara.

- Prvo moraju da vide šta je razlika, kako funkcioniše i kako žele da predstave sebe, ali i kako je to u novinarstvu, web prezentaciji, društvenim mrežama, - ističe Marija Maričić, koordinatorka Kancelarije za mlade grada Užica.

U velikim redakcijama novinari oko sebe imaju čitav tim ljudi sa kojima rade, koji im pomažu oko odabira tema i pronalaženja sagovornika, dok ste u u manjim sredinama obično prepušteni sami sebi, - kaže Amela Ljajić Bajrović, novinarka iz Novog Pazara.

Pored novinarki dopisnica koje su iz svog ugla i različitih sredina govorile o svom statusu, položaju, preprekama sa kojima se gotovo svakodnevno suočavaju imamo i mišljenja predstavnika novinarskih udruženja.

Najveći broj novinara i novinarki, radi po ugovoru, mali broj je u radnom odnosu. I onda po pravilu „koliko radiš, toliko ćeš zaraditi“. Ako si na terenu, nemaš dnevnicu, nisu plaćeni putni troškovi, nema radnog staža, a i kada se na kraju meseca sabere, iznos honorara bude manji nego novinara u redakciji koji rade sličan posao.

U lokalnim medijima – 70% zaposlenih novinarki je nezadovoljno poslom i profesijom, zato što u novinarstvu žene moraju mnogo više da rade i dokazuju se da bi napredovale na poslu, a istovremeno su za isti posao često manje plaćene od muškaraca.