Hrišćanski vernici koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju danas Uskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.
Običaj je da se slavi svečanim misama, koje u većim gradovima predvode nadbiskupi i biskupi, a zbog vanredne situacije izazvane pandemijom koronavirusa i nemogućnosti vernika da u svojim crkvama učestvuju u misama i liturgijskim obredima organizovani su prenosi svetih misa na televizijama i radio stanicama, kao i na društvenim mrežama.
Noć uoči uskrsne nedelje slavi se bdenje, a mnogi smatraju kako je to najbogatiji liturgijski obred u crkvi.
Obeležavanju Uskrsa po Gregorijanskom prethodili su dani Velike nedelje, pa se crkva na Veliki četvrtak prisećala Isusove poslednje večere.
Veliki petak bio je spomendan Isusove muke i smrti. Taj dan se nisu služile mise nego obeležava Muka Gospodnja.
Velika subota bila je dan Hristovog počinka u grobu i drugi dan uskršnjeg trodnevlja, pa je taj dan uveče crkva počela bdenje.
Narodni običaji
Kao i pravoslavni, katolički praznici okupljaju porodice i s radošću se dočekuju među vernicima. Uskrs je za katoličke zajednice i vernike središte čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je dati ljudima hrabrost i nadu za još jednu godinu.
Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji od uskršnjih vatri, procesija, crkvene povorke – litije s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i urkrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.
Sa pripremom i šaranjem uskršnjih jaja vezani su razna i verovanja i kod katoličkih vernika, koja svedoče o njihovom važnom značaju u religioznom životu svakog naroda. Prvo jaje koje se skuva obično se farba crvenom bojom, koja je simbol Hristove krvi, i čuva se tokom cele godine kao Čuvarkuća.
Nabiskup beogradski Stanislav Hočevar je istakao u poslanici, koju je uputio povodom Uskrsa, da su svi ljudi jedna porodica i da pandemija korona virusa pokazuje da je potrebno da bolje slušamo jedni druge.
„Da, svi mi ljudi samo smo jedna obitelj. No mi smo se razbili i rasuli u stotine i stotine komadića… A pandemija virusa COVID-19 potvrđuje da smo ipak svi jedna jedinstvena obitelj svih naroda, jezika, boje kože i kultura„, rekao je nadbiskup Hočevar, dodajući, „ako nismo sposobni to spoznati i priznati svojim razumom, svojim razmišljanjem, onda nam pandemija poručuje svojom agresivnošću: svatko od nas može bližnjega svoga zaraziti ili spasiti. I neposluh toj činjenici žanje premnoge snopove smrti…„
A kakvi su običaji vezani za Uskrs i kako se proslavlja u državama sveta više u tekstu Užice media koji možete pročitati OVDE.
Detaljnije informacije o koronavirusu u tekstu Užicemedia.
