Hrišćanski vernici koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju danas Uskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.
Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar rekao je da je ovo odlična prilika da pozovemo jedni druge na veću odgovornost, da probudimo nove snage sinergije svih crkava, verskih zajednica, društva, države i međunarodne zajednice kako bi na Balkanu zavladali mir i razumevanje.
– Uskrs je odlična prilika da jače pozovemo jedni druge na veću odgovornost, ako je u prošlosti nije dovoljno bilo, treba da imamo mogućnosti da sada ovim slavljem probudimo nove snage sinergije,- rekao je Hočevar.
Izdvojili smo običaje iz nekoliko država o tome kako se proslavlja Uskrs.
U Francuskoj se na dan Uskrsa, posle tradicionale mise i potrage za skrivenim jajima po bašti, porodica okuplja oko pečenog jagnjeta na prazničnoj trpezi, a za sutradan je obično predviđen porodični izlet, dok se na jugozapadu zemlje u uskršnji ponedeljak pravi džinovski omlet.
Italijani ovaj praznik dočekuju uz „kolombu“, kolač u obliku golubice koja je simbol dobrih vesti, a sličan zlatnožuti uskršnji kolač, koji se naziva „mona“, peče se i u Španiji, ponegde i sa jajima koja se ređaju po površini pre prečenja.
Španci tokom Svete nedelje, odeveni u belo, na ulicama izvode pozorišne predstave i organizuju svečane povorke koje pripremaju nekoliko meseci ranije.
U Engleskoj, pak, na prazničnom stolu se umesto jagnjetine uglavnom služi šunka, dok su uskršnja jaja i tamo obavezan deo praznika, a tom prilikom se organizuju razne igre kako za decu, tako i za odrasle.
Mali Englezi često idu od kuće do kuće tražeći slatkiše, kao što je to običaj i na Noć veštica.
u Finskoj, gde deca na Uskrs, maskirana u starice ili veštice, kucaju na komšijska vrata i dobijaju bombone i čokolade. Tradicija „uskršnjih veštica“, koja se naziva Virpominen, potiče iz drevne legende prema kojoj trolovi i veštice izlaze između Velikog petka i uskršnje nedelje.
Ta se tradicija upražnjavala i u Švedskoj pre 100 godina, a u skandinavskim zemljama se veruje i da na Uskrs treba ustati rano jer se tada može videti kako sunce pleše. Žuta boja sunca je, inače, boja kojom se ukrašavaju jaja u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj, piše Tanjug.
Švajcarci uoči Uskrsa ukrašavaju izvore i fontane, odajući počast vodi, koja je neophodna za život, a Uskrs je praznik obnovljenog života.
I u Sjedinjenim Američkim Državama uskršnji zeka donosi deci čokolade, bombone i „mančmelou“.
Američki predsednik na uskršnji ponedeljak organizuje veliko „kotrljanje jaja“ u vrtu Bele kuće, a cilj je da se jaje najdalje otkotrlja, a da se pri tom ne razbije.
Filipinci, međutim, Uskrs obeležavaju prilično krvavim ritualima, u kojima polunagi pokajnici bičuju sami sebe po leđima bambusovim štapovima, a mnogi filipinski katolici se tokom nedelje pred Uskrs podvrgavaju nekoj vrsti smernih molitvi, verujući da se na taj način čiste gresi, leče bolesti, pa čak i ispunjavaju želje.
