Izgrađena replika vile Milovanovića – Građevinski radovi na objektu su završeni, stavljena je fasada, stolarija, unutar objekta postavljen parket. Ostaje samo da se na maloj površini, u predvorju, postave mermerne ploče, da se obrade površine oko prozora i da se postave vrata. Ukupna korisna površina objekta je oko 300 metara kvadratnih, 240 na dve etaže i podrumske prostorije.
Vila je priključena na gradsku vodovodnu mrežu, a u narednom periodu predstoji uređenje partera, priključenje na elektro mrežu, ali i rekonstrukcija pojedinih delova pristupnog puta. Do sada je nasuto oko 150 metara od asfaltnog puta do vile.
Prema rečima Miloša Milivojevića, direktora JP „Užice razvoj“ Užice koje je bilo nosilac svih aktivnosti, procena je da će svi ovi poslovi biti završeni i objekat priveden nameni početkom naredne godine. Najviše vremena zahteva, prema njegovom mišljenju, priključenje na elektro mrežu.
U dosadašnje radove uloženo je blizu 35 miliona dinara. Oko 60 odsto sredstava obezbedilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, a ostatak Grad Užice koji je uložio i dodatnih 5,5 miliona dinara za izgradnju vodovodne linije. Prema rečima Milivojevića za sve buduće radove i unutrašnje opremanje objekta biće potrebno još sredstava, tako da se procenjuje da će ukupna vrednost svih radova na ovom objektu do njegovog privođenja nameni iznositi oko 50 miliona dinara.
Izgrađena replika vile Milovanovića Kada vila bude dobila upotrebnu dozvolu, Grad Užice će, s obzirom da je u njegovom vlasništvu, konačno definisati njenu namenu i odlučiti kojoj će je ustanovi kulture predati na upravljanje.
Ideja o rekonstrukciji kuće slikara Mihaila Milovanovića rodila se pre mnogo godina, ali na tome ništa nije urađeno zbog nedostatka sredstava. Prilika se ukazala pre tri godine kada je ideja predstavljena u okviru projekta koji je Užice pripremalo za konkurisanje za titulu prestonice kulture Republike Srbije 2024. godine. Tako su zahvaljujući projektu opredeljena značajna sredstva za ovu namenu i odmah su počele pripreme za realizaciju ideje u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu koji je nadležan za užički kraj.
Vila slikara Milovanovića bila je skoro potpuno urušena. Kada su je, prema rečima Miloša Milivojevića, posetili predstavnici Grada Užica i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, zajednički stav bio je da je postojeći objekat nemoguće rekonstruisati, već da mora biti izgrađen novi. Da bi to bilo i realizovano usledile su brojne aktivnosti.
Tako su od početka 2023. godine, u nekoliko navrata rađena ispitivanja zagađenosti zemljišta oko objekta, kasnije i u podrumu u kojem je, dok je kuća bila u jednom vremenskom periodu pod vojnom upravom, vojska skladištila hemikaliju koja je u to vreme služila za dezinfekciju kasarni i koja se bila izlila.
U vreme ispitivanja zagađenosti zemljišta, objekat je i demontiran posle dobijanja dozvole za demontažu od Gradske uprave za urbanizam grada Užica, a uz nadzor Zavoda za zaštitu spomenika Kraljevo. Kada su završena sva ispitivanja, krajem te godine, zaključak od nadležnih laboratorija bio je da zemljište nije zagađeno i da se na istom mestu može izgraditi replika vile.
Izgrađena replika vile Milovanovića Usledila je izrada projektne dokumentacije, takođe, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika, sprovedene su sve procedure javnih nabavki, izabran je izvođač radova i objekat je sada potpuno građevinski završen.
– Uporedo sa svim radovima uradili smo projekat i dobili dozvolu za produžetak vodovodne linije. Grad je obezbedio sredstva, izveli smo radove tako da smo stvorili mogućnosti da se na liniju gradskog vodovoda osim vile priključi i jedan deo seoskih domaćinstava ovde u Gubinom Dolu. Grad je zaključio i ugovor sa EPS-om, ogrankom u Užicu o izgradnji jedne stubne trafostanice koja je neophodna za priključenje vile na struju.
U toku je završna faza izrade projektno tehničke dokumentacije. Kada dobijemo dozvolu EPS će postaviti trafo stanicu i vilu možemo prioključiti na struju. Posle toga čeka nas procedura za dobijanje upotrebne dozvole. Kada je dobijemo, Grad objekat može predati na upravljanje nekoj od ustanova – navodi Miloš Milivojević.
Kako će ovaj objekat da funkcioniše, kome je namenjen, koji sve kulturni sadržaji mogu biti realizovani u njemu, Branko Popović, član Gradskog veća zadužen za projekte i društvene delatnosti kaže:
– Vila Milovanovića biće dom umetnika u kome će biti priređivane likovne izložbe, književni susreti, rasprave i naučni skupovi. Na taj način će Ribaševina i okolna sela dobiti najlepši kulturni centar u ovom kraju, a Grad Užice pokazati da se značajne kulturne manifestacije mogu organizovati i van velikih gradskih institucija. Podsećam i da je Ribaševina domaćin manifestacije „Odzivi paunu“, da će uskoro biti otkriven i spomenik pesniku Paunu Petronijeviću, selo se uređuje dobrovoljnim radom meštana , a Grad će finansirati i asfaltiranje i uređenje igrališta ca decu.
Izgrađena replika vile Milovanovića Prvi užički akademski slikar, vajar i pisac, rođen je u Gostinici
Mihailo Milovanović, srpski, prvi užički akademski slikar, vajar i pisac, rođen je u Gostinici 1879. S obzirom da mu je porodica bila siromašna sa 15 godina odlazi u Valjevo da uči kamenorezački zanat, ali odustaje od toga i odlazi u Beograd gde kasnije služi vojni rok.
Želeo je da studira slikarstvo. Prikupio je novac i odlazi u Minhen, gde narednih godinu dana provodi na usavršavanju u školi Antona Ažbea kod kog su se usavršavali mnogi poznati srpski slikari tog vremena kao što je Nadežda Petrović, Beta Vukanović i mnogi drugi. U Minhenu postaje student Akademije lepih (likovnih) umetnosti, prvo kod profesora Ludviga Herteriha, a potom u klasi njegovog naslednika Huga fon Habermana.
U zemlju se vratio na početku Balkanskih ratova 1912. u kojima je učestvovao kao dobrovoljac. Početak Prvog svetskog rata dočekao je na usavršavanju u Pragu gde je uhapšen i posle bekstva iz praškog zatvora, preko Nemačke, Poljske, Ukrajine, Crnog mora i Rumunije, stigao je da se priključi na ratištu svojoj Drinskoj diviziji. Po dolasku na Krf podigao je spomenik palim borcima Drinske divizije na vojničkom groblju San Matijas.
Milovanović je bio ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Autor je poznatih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića. Posle proboja Solunskog fronta Mihailo se vraća u Beograd. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Milovanović je autor brojnih spomenika kao što je:
- Spomenik arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži Melentiju u manastiru Rača
- Komandantu Zlatiborskog komitskog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrenici (koji su porušile ustaše u Drugom svetskom ratu)
- Srpskim ratnicima u Mladenovcu, mermernog ikonostasa u pravoslavnoj crkvi u Mladenovcu (1926 — 1929).
Milovanović je bio i guslar i pevač i učestvovao je u mnogobrojnim nacionalnim manifestacijama, a napisao je roman „Lendina vodenica“, štampan više od pola veka posle njegove smrti.
Nosilac je Albanske spomenice, Ordena svetog Save i Ordena Jugoslovenske krune III stepena.
Posle aprilskog sloma u Drugom svetskom ratu Milovanović se vratio u Užice. Pošto je poznavao nemačkog komandanta Užica pukovnika Štokhauzena, sa čijim je ocem studirao u Minhenu, Milovanović je uspeo da oslobodi nekoliko talaca. Zbog toga je u vreme Užičke republike uhapšen pod optužbom da je radio za Abver i englesku obaveštajnu službu.
Komunisti su ga streljali u Užicu 28. novembra 1941. Odlukom Okružnog suda u Užicu, 2007. godine Milovanović je rehabilitovan uz obrazloženje da „nije bio ni narodni neprijatelj, ni petokolonaš, te da je streljan iz razloga što nije hteo da pristupi komunistima i materijalno ih pomaže, dakle iz čisto ideoloških i političkih razloga.“
Njegov opus sačinjava oko 150 sačuvanih dela, dok su mnoga stradala u ratovima.
Najveći deo nalazi se kod njegovog sina Momčila Milovanovića koji je za nekim delima godinama tragao i otkupljivao ih.
U užičkom Narodnom muzeju 2003. godine otvoren je legat Mihaila Milovanovića koji prezentuje njegovu umetničku i ličnu zaostavštinu. Fond Legata stvoren je otkupom i poklonom njegovog sina Momčila i drugih darodavaca, a deo predmeta je iz zbirki Narodnog muzeja Užice.
„Milovanovićev realizam, sa elementima impresionizma, secesije, ekspresionizma i simbolizma čini stilski i žanrovski raznorodan opus“, navodi se na sajtu Narodnog muzeja Užice. Za formiranje i muzeološku prezentaciju Legata slikara Mihaila Milovanovića Narodnom muzeju Užice 2004. godine dodeljena je nagrada Muzejskog društva Srbije „Mihailo Valtrović“.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
