Dečji brakovi – Problem i složen i velik. Svi naši sagovornici slažu se u jednom – dečji brakovi su očigledno kršenje dečjih prava i vid rodno zasnovanog nasilja.
Vesna je sa samo 14 godina morala da se udala. Već sa 15 bila je majka. Za udaju je niko nije ni pitao, jednostavno je to bila odluka starijih u porodici. Kaže da je proživela mnogo toga i da joj nije bilo nimalo lako.
– Tukli su me i muž i svekar i svekrva. Posebno kada su pijani. E, da ti znaš samo koliko sam ja noći provela pod vedrim nebom, – priča Vesna, dok joj se niz još uvek lepo lice kotrlja suza.
– Mučila sam muku da podignem decu, da ih prehranim. Nekada nismo imali ni hleba dovoljno. Za odeću smo se snalazili. Preživljavali kako smo znali i umeli, – kaže i dodaje da je uspela da se izbori da se koliko toliko stanje u njenoj porodici popravi. A time i njen status.
Vesna je nakon svog iskustva za svoju ćerku želela lepši život. Ali je ćerka nije slušala. Udala se mlada, sa 16 godina i zarobila. Rano je dobila decu.
– Tužno je kada vidiš da dete rađa dete. Za roditelja posebno. Sam osećaj da će možda proći kroz delić onoga kroz šta sam prošla ja, skroz me slomi, – ispričala nam je Vesna.
Dečiji brakovi uz saglasnost roditelja
Dečji brakovi su globalni fenomen. U svetu se svake godine više od 12 miliona devojčica uda pre punoletstva. U našoj zemlji su posebno ugrožene mlade devojke i devojčice iz siromašnih porodica, pre svega romskih.
Svaka druga devojčica romske nacionalnosti je u dečjem braku. Zakonski propisana granice za stupanje u brak u Srbiji je 16 godina, iako ne ohrabruje ni podatak da se više od trećine Romkinja uda pre punoletstva. Čak 16 odsto u bračnu zajednicu uđe i pre 15. godine.
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, 2023. godine sklopljeno je 284 dečijih brakova uz saglasnost roditelja, a najveća stopa je među romskom populacijom.
Podnete su inicijative za izmenu Porodičnog zakona, Zakona protiv nasilja u porodici i Krivičnog zakonika, jer je važno da se granica za stupanje u brak sa 16 godina, kako sada stoji u zakonu, pomeri na 18.
Neophodno je uvesti nultu toleranciju na sklapanje dečjih brakova kao najteži oblik kršenja ljudskih prava.
Dečji, rani i prisilni brakovi
U svetu, kao ni kod nas, ne koristi se jedinstveni termin za označavanje pojave preranih brakova. Može se reći da se najčešće upotrebljava termin dečji brak, ali su u upotrebi i sledeći termini: rani brak, prinudni/prisilni brak, ugovoreni brak i slično,“ navodi se u publikaciji objavljenoj u okviru projekta „Rani brakovi: kršenja prava Romkinja“ koji podržava Kanadski fond za loklane inicijative.
Iako se često upotrebljavaju kao sinonimi, ovi termini se ne mogu u potpunosti poistovetiti, pre svega zato što se termin “rani brak” koristi i za brakove u kojima partnera imaju 18 ili više godina, ali koji nisu dovoljno zreli da daju svoj pristanak na brak.
Prisilni brak je bilo koji brak sklopljen bez pune i slobodne volje jednog ili oba partnera i/ili u kojem oni ne mogu da napuste bračnu zajednicu.
Organizacija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), preporučila je zakonopiscima da pažljivo sagledaju specifične kontekste u kojima se prisilni brakovi pojavljuju u njihovim državama, te da u odnosu na kontekst definišu, odnosno, propišu zabranu prisilnih brakova.
Pri tome je naglašeno da se prisilni brakovi mogu pojaviti u najrazličitijim oblicima i situacijama, uključujući ropstvo, trgovinu ljudima, ugovorene brakove, brakove iz koristi, brakove zbog državljanstva, kidnapovanje nevesti, fiktivne brakove i slično.
Preporučeno je i da se rani brakovi, odnosno, brakovi u kojem je bar jedna osoba mlađa od 18 godina, tretiraju kao prisilni brakovi, s obzirom da je dete, prema Konvenciji o pravima deteta, svaka osoba ispod 18 godina i samim tim ne može da da slobodan i pun pristanak za ulazak u brak.
Šeherezadina priča
U školu sam išla, to je bilo obavezno, mislim do 8. razreda, ispričala je 19-godišnja Šeherezada u publikaciji posvećenoj kršeju prava Romkinja.
Kad sam krenula u prvi razred srednje ugostiteljske škole bila sam svesna da će mi škola značiti puno u daljem životu, ali sam ipak odlučila da prekinem školovanje. Ustvari, nisam to baš ja odlučila, više su odlučivali drugi, stariji.
Oni odluče a onda pitaju mene, ustvari ne pitaju oni nikog, a najmanje mene.
Nego ti samo kažu–najbolje je da se udaš, on je dobra prilika. Posle sam često razmišljala –za koga je to najbolje i kome je neko koga i ne poznaješ dobra prilika.
Nisam ni punih 17 godina imala. Tu dobru priliku koju mi je porodica našla, poznavala sam ni pet meseci pre nego što sam se i udala za njega.
Ja sam u selu živela kad su mi se roditelji razveli i tamo sam išla u školu, a majka mi je bila u gradu. Povremeno sam dolazila u posetu kod majke i tako su me upoznali sa budućim mužem, – priseća se Šeherezada.
Šta kažu nadležni
Naša zemlja ima jedno od najnižih učestalosti dečjih brakova. To, nažalost, nije zato što ih i najmanje ima, nego zato što se radi o jednoj registraciji, subregistraciji, ono što merimo je ono što je zvanično, što je registrovano. A svi znamo da je to samo vrh brega, izjavila je svojevremeno ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić.
Mogu biti izloženi nasilju, zlostavljanju, a nekada i da budu prodane kao roblje. Osnovni uzroci dečjih ranih brakova su siromaštvo, nizak stepen obrazovanja, jedna je od izjava ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova.
Devojčice su dodatno pogođene neposrednim zdravstvenim posledicama usled preranih porođaja, kaže u ime Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković.
Jedno vreme se razmišljalo o ideji da se zabrani brak pre punolestva kako bi se sprečila rana udaja.
Ali to nije nikakva garancija.
Civilno društvo sve aktivnije
Organizacije civilnog društva među kojima su i one koje čine Romi i Romkinje, saglasne su da dečji brakovi, iako najbrojniji u romskim zajednicama, suprotno rasprostranjenom mišljenju, nemaju veze s tradicijom.
Direktorka Romskog ženskog centra „Bibija“, Slavica Vasić Mitrović, podseća da u Srbiji postoji Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova. Ona broji 40 organizacija i institucija koje rade na ozbiljnijem rešavanju problema dečjih brakova.
U projektu koji sprovodi Romski ženski centar „Bibija“, učestovao je i Grad Kragujevac. Prema zvaničnim podacima, u Kragujevcu je u poslednjih 15 godina registrovan samo jedan dečji brak.
Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava podseća da “dečji, rani i prinudni brakovi predstavljaju oblik rodno zasnovane diskriminacije i kršenja ljudskih prava”.
Patrijarhalna sredina u kojoj živimo, kao i diskriminacija sa kojom se Romkinje susreću u sistemu zdravstvene zaštite, utiču na zdravstveno stanje žena i dovode do njihovog nepoverenja u zdravstvene ustanove.
„Zato radimo i na osvešćivanju i senzibilizaciji zdravstvenih radnika i radnica,” kaže Olivera Kurtić Idić iz udrženja “Sastipe“.
U Vojvodini, Udruženje Roma Novi Bečej zalaže se za aktivizam mladih Romkinja. Koji je, kako objašnjavaju, veoma važan u cilju razbijanja predrasuda o romskim zajednicama i jačanja borbe protiv ranih, ugovorenih brakova devojčica.
Deo pokreta za osnaživanje Romkinja je i Romski medijski servis zahvaljujući kojem smo dobili niz istraživanja korišćenih u nastavku ovog teksta.
Udruženja Roma u Užicu
Užičko Udruženje Roma dobilo je na korišćenje prostor od grada. Predsednik užičkog udruženja Kristijan Halilović tvrdi da je zahvaljujući podršci i olakšicama u Užicu veoma mali broj Roma u stanju socijalne ugorženosti.
Romska populacija u prošloj godini iz budžeta Grada Užica je dobila 550 hiljada dinara pomoći.
Romska ženska mreža Srbije
Romska ženska mreža je u svom radu kao jedan od strateških ciljeva postavila rad na ukidanju dečjih, ranih i prinudnih brakova koji su prisutni i u romskoj zajednici.
Jedna od značajnih aktivnosti u tom kontekstu je bila i izrada „Studije slučaja dečji, rani i prinudni brak“. Koja je imala za cilj da ukaže na problem dečjih brakova u romskoj populaciji u Srbiji.
Dečji brak često prate rane i učestale trudnoće i porođaji, što rezultira višim stopama morbiditeta i mortaliteta majki.
Smrtni ishodi širom sveta povezani sa trudnoćom vodeći su uzrok smrtnosti devojčica između 15 i 19 godina, bilo da su u braku ili ne.
Mortalitet novorođenčadi među decom vrlo mladih majki je veći (ponekad i dva puta veći) nego kod starijih majki.
Poruke Romkinja mladim Romkinjama
Romska ženska mreža prikupila je izjave Romkinja koje imaju savete mladim pripadnicama zajednice.
“Romkinje da se pre svega školuju, da uživaju u životu dok mogu, jer lako i brzo se postaje žena. A devojka si samo jednom. Izgubljena mladost se ne može vratiti. Ja sam se udala punoletna pa su iskrsli problemi, a šta bi bilo kada bih bila i još mlađa. Kako bi se izborila sa svim problemima koji su nastali u mom braku”?
“Iz ličnog iskustva dolazi se do raznih iskušenja, ali moraju biti jake, istrajne da znaju šta hoće u životu i da ne dozvole sebi da zbog jedne greške unište svoj ceo život”.
“Svaka devojka, po mom mišljenu, je priča za sebe, nikoga ne treba osuđivati, nisam pristalica rane udaje ali nažalost, životne situacije devojaka su veoma različite”.
Problem dečjih brakova i rane udaje složen je i velik. Svi naši sagovornici/ce slažu se u jednom – dečji brakovi su očigledno kršenje dečjih prava i vid rodno zasnovanog nasilja.
Fotografije i grafikoni u tekstu na temu dečji brakovi: „Bibija“ Romski ženski centar i Romska ženska mreža
Za još informacija iz oblasti društva, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
