Blagovesti se slave u znak sećanja na blagu vest, kada je arhangel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu. Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike.
Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike. Uvek se slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića, u znak sećanja na blagu vest, kada je arhangel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Prema Svetom pismu, na današnji dan je Bogorodica saznala da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi sina. Vest joj je dojavio arhanđel Gavrilo, a ovaj praznik se naziva Blagovesti i znači radosno saznanje.
Narodni običaji na Blagovesti
Na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj koji se zove ranilo. Protivno ubeđenju da do Vaskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti.
Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću.
Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.
U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci.
U raznovrsnim verovanjima se zanimljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano neko blago.
Na Blagovesti valja početi neki veći posao
Postoji i verovanje da od 7. aprila, pa sve do Velikog petka, dobro započeti bilo kakav veći posao, kao što su otvaranje prodavnice, gradnja… kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju naš dosadašnji životni pravac.
U srpskom narodu se verovalo i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. One devojke i žene koje žele porod, na Blagovesti odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
Dan posle praznika Blagovesti, SPC slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
Hroniku kovid -19 tokom aprila možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
Najvažnije servisne informacije u Užicu možete pogledati OVDE.
