Zapadna Srbija i užički kraj je nekada imao najbolje građevinare u Srbiji. Usledile su godine kada je privatizacija zbrisala velika i dobra preduzeća, a preostali radnici su rasuti po malim firmama.
Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala teži da ponovo te ljude učlani i vrati im pravo na dostojanstven život i rad.
– Na nivou Srbije potrebno je da učlanimo oko 500 radnika u novim firmama, da povećamo broj članova i sa zaposlenima u firmama gde imamo sindikat, ali kao i da vratimo sve one iz malih zanatskih preduzeća građevinske struke. Kroz saradnju sa Savezom samostalnih sindikata Užica pružamo im sigurnost, radno-pravnu zaštitu i pravo na informaciju o različitim zakonima. Sa užičkim sindikatom možemo da pomognemo kod rešavanja njihovih različitih problema,- istakao je za Užicemedia Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije.
On navodi da sve to je rezultat saradnje između Granskog sindikata i područja, jer nikada nisu razdvajali ulogu sindikata bez obzira gde se nalazi, jer radnik ne sme da ostane neučlanjen u sindikat.
– Neučlanjen radnik u sindikat ne pripada nikome i ne zna za svoja prava i mogućnosti njihovog ostvarenja. To je važno i za poslodavce ako imaju organizovan svet rada, a ne grupu ljudi koja pojedinačno traži svoja prava- objasnio je Torlaković.
Prema podacima od svih posledica sa smrtnim ishodom 50 odsto čine građevinski radnici u Srbiji, a njihove zarade su ispod republičkog proseka.
– Građevinari su branša koja je dizala Srbiju i vodila napredak ne samo ovde nego i u drugim zemljama. Sada su gurnuti u zapećak iz nepoznatih razloga, a 30 odsto ostalih delatnosti povlači građevinarstvo. Onda je jasno zbog čega je ono u prioritetu dobro organizovanih zemalja. Zato i nije čudno da su se zemlje posle ratova uzdizale preko građevinarstva. Primera radi, naša građevinska operativa je 50 godina bila uzor svim građevinskim preduzećima u svetu počev od Energoprojekta, Kongrapa, Rada, Zlatibora – podsetio je naš sagovornik.
Svaki grad u Srbiji imao je svoje građevinske organizacije u proseku sa 1000-1500 radnika koji su podizali gradove kroz brojne infrastrukturne objekte. Taj sistem građevinskih organizacija koji su izgradili Srbiju zbrisan je 5.oktobra 2000. godine.
Građevinarstvo je doživelo kolaps, veliki sistemi su nestali, manja preduzeća su uništena a posao su preuzeli „tašna-mašna“. Mi smo već dugi niz godina upozoravali da će zbog niskih zarada u Srbiji nestati građevinski radnici.
Nažalost, poslodavci nas nisu slušali, ni država jer su forsirali poslodavce koji su se katastrofalno ponašali prema radnicima ne uplaćujući im poreze i doprinose, ne overavajući im zdravstvene knjižice i dajući im male i zakasnele plate. Zbog toga su mnogi otišli u inostranstvo i sada imamo situaciju da se u većini slučajeva gradi samo Beograd i kroz njega se gleda građevinarstvo u Srbiji, a ne kroz unutrašnjost. Ne gleda se koliko se kranova vrti u Beogradu i na osnovu toga se pravi slika građevinarstva. Radnici koji su preostali a svrtstavaju se u dobre majstore basnoslovno su plaćeni samo u Beogradu, a ne u drugim krajevima.
– Ali ako niste isplatili višemesečne zarade, poreze i doprinose i uplatili staž kako onda možete da dobijate poslove od države i da na taj način profitirate, a niste ispoštovali ono osnovno a to je da regularno isplatite svoje radnike?
Veliki su problemi u građevinarstvu, ne postoji zainteresovanost mladih ljudi da se bavi ovom delatnošću sa niskim zaradama i radom po ceo dan, a onda ga terate da stvara porodicu. Od toga nema ništa. S duge strane poslodavci ako nemaju ugovorene poslove neće znati koliko dugo da ih zadrže i od čega da ih plate.
– Ovde se zaista traži jedan ozbiljan pristup države ka problemu građevinarstva. Ako smatramo u ovoj zemlji da nam građevinarstvo nije prioritet onda smo na vrlo lošem putu, – zaključio je Torlaković.
Predstavnici sindikata pomažu radnicima tako što obavljaju razgovore tamo gde imaju problem, sa zvaničnim institucijama, kroz saradnju sa inspektoratom, Agencijom za bezbednost i zdravlje, sa teritorijalnim ograncima, štite radnike kroz pravne službe koje imaju i nedozvoljavaju da se krše prava po Zakonu o radu, koji je moberski sam po sebi, navode iz sindikata.
Dodajmo, da je Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije uspeo da omogući isplatu ranije zaostalih zarada iz preduzeća dogovorom ili štrajkom.
