Prelazak iz regionalne u svetsku destinaciju i to na najvišem, premijum nivou nam je cilj. Aerodrom Zlatibor je strateška odluka koja određuje razvoj Zlatibora za narednih 50 godina, kaže Stamatović.
Stamatović smatra da su dostigli nivo rasta koji nije moguće ostvariti samo drumskim saobraćajem. I podseća na podatak da su u toku 2025. godine imali 1.291.224 noćenja i 456.102 dolaska, uz rast stranih gostiju za preko 24 odsto.
“Putovanja oko 140 minuta iz Beograda i 200 minuta iz Novog Sada postaje ograničavajući faktor. Dalji razvoj bez vazdušne dostupnosti jednostavno nije moguć na željenom nivou. U savremenom turizmu vreme je postalo važnija valuta od cene. Gosti iz premijum i MICE segmenta biraju destinacije koje su brzo i lako dostupne.
Razlika između dva i po sata vožnje i 35 minuta leta nije samo logistička nego psihološka i tržišna. Aerodrom ne donosi samo infrastrukturu, već potpuno novu tržišnu poziciju koja omogućava prelazak na celogodišnji premijum i poslovni turizam.”
Prelazak iz regionalne u svetsku destinaciju Ponikve su “već decenijama simbol propuštene šanse”, kaže Stamatović
Odgovarajući na pitanje zašto su se odlučili za novi aerodrom, pored već postojećeg na Ponikvama, Stamatović kaže, da su Ponikve “već decenijama simbol propuštene šanse”. Ali i da postoje infrastrukturni i bezbednosni problemi koji sprečavaju njihov razvoj po međunarodnim standardima.
“Umesto da čekamo neizvesnost, odlučili smo da idemo napred kroz novu, racionalnu i dugoročno održivu investiciju. To nije politička, već razvojna odluka u interesu svih”, kaže predsednik opštine Čajetina.
On je dodao da je aerodrom projektovao dokazani domaći ekspertski tim, koji je na Aerodromu „Nikola Tesla“ uradio razvojne projekte vredne preko milijardu evra. U projekat bi se ušlo po fazama. Na početku bi bio namenjen malim električnim letelicama i eVTOL vazdušnim taksijima za kratke prevoze do same destinacije. A da će erodrom poslovati po Net-Zero konceptu, što znači da energiju proizvodi iz čistih izvora i kompenzuje sve emisije, pa na kraju nema negativan uticaj na životnu sredinu.
Na pitanje kakve ekonomske efekte očekuje Stamatović odgovara da „aerodrom nije trošak – on je multiplikator lokalne ekonomije“.
“Sam aerodrom će direktno zaposliti oko 100 ljudi na operacijama, bezbednosti, održavanju i administraciji. Međutim, kroz indirektne i posledične efekte ukupan broj novih radnih mesta biće između 2.600 i 5.000. Ta radna mesta nastaju u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, transportu i logistici, maloprodaji i uslugama, gradnji i infrastrukturi, kao i u turizmu i organizaciji događaja. Iskustva iz Alpa su nedvosmislena.
U Kuršavelu i Samedanu svaki uloženi evro generiše između 5 i 7 evra dodatne vrednosti. Insbruk je u 2025. godini sa 882.876 putnika ostvario profit pre oporezivanja veći od 6,2 miliona evra i prihod od 42 miliona evra. Dok turizam u Tirolu zahvaljujući aerodromu čini više od 9 odsto regionalnog BDP-a. Na Zlatiboru to znači direktan uticaj na rast BDP-a regije i povećanje prosečne potrošnje po gostu”.
Nije nam u interesu masovni turizam, već kvalitet, te da gosti dolaze tokom čitave godine
Po njegovim rečima to je prelazak iz regionalne u međunarodnu svetsku destinaciju i to na najvišem, premijum nivou. “Aerodrom Zlatibor je strateška odluka koja određuje razvoj Zlatibora za narednih 50 godina. Odluka za buduće generacije”.
Zatim je pojasnio način finansiranja, gde bi se izgradnja finansirala kroz model koncesije na 25 do 50 godina, zavisno od pregovora sa potencijalnim operaterima. Investicija ne opterećuje budžet opštine niti države – dolazi od strateških partnera koji će upravljati aerodromom i plaćati godišnju koncesionu naknadu opštini.
U ovoj godini ulaganja su ograničena na izradu master plana, što je najveći izdatak u ovoj fazi”, rekao je Stamatović za „Zlatiborske vesti” i dodao, da im nije u interesu masovni turizam, već kvalitet. Ali i da gosti dolaze tokom čitave godine na Zlatibor.
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
