Biserka Bisa Rakić uradila je prvi svoj puni vez na platnu, na košulji za potrebe člana jedne pevačke grupe pre tri i po decenije i do danas su njeni vešti prsti izvezli bezbroj motiva na muškim i ženskim košuljama, bluzama, haljinama.
A motivi su nežni, cveće i lišće koji su i pre sto i više godina ukrašavali srpske muške i ženske košulje. I uglavnom je vezla, a i danas, koliko može, veze odevne predmete, jer joj je uvek to bio veliki izazov i potreba da iskaže svoj stav i inspraciju prema lepom u bogatoj tradiciji srpskog narodnog veza. Radila je i mnoga miljea, izvezla brojne jastučiće, zavese.
U našoj novoj rubrici „Na zahtev čitalaca“ pogledajte i ostale tekstove UžiceMedia.
– Majka me je podstakla da počnem da vezem i to sam zavolela. Nekada su to žene radile „mimogred“, jer su volele da u kući imaju nešto vezeno, pa mi je majka rekla, „što i ti ne bi naučila da vezeš“. Nije ona mene ništa specijalno učila, samo sam gledala kako to ona radi.Videla je da je to za mene lako. Posle desetak godina od kada sam počela da vezem, krenula je i saradnja sa modnim kućama i ateljeima. Najviše sam radila za jednu crnogorsku modnu kuću za koju sam po potrebi, i do pre koju godinu, uradila po nešto, – priča Bisa.
Biserka Bisa Rakić: Radila sam na crnim platnima što zahteva dosta truda
Prvi odevni predmeti na kojima je vezla bili su od beza, malo kasnije, od srpskog platna, a onda više od dvadeset godina veze na svim vrstama platna i na batistu, puplinu.
– Dosta sam radila i na crnim platnima što posebno zahteva dosta truda. Tada motiv moram da nacrtam na gazu, ušijem je na platno pa vezem. Kada završim,onda moram polako da izvučem svaku nit gaze, svaki končić. Sada to više ne mogu da radim, ali mogu još uvekpo koji motiv da uradim na svetlim platnimana kojima nacrtam šemu, – kaže Bisa koja je svoje vezene radove prvi put izlagala sa ženama, članicama Kola srpskih sestara Užice, na jednoj izložbi ručnih radova u užičkom Narodnom pozorištu.
– Na stotine žena samo u Užicu bavi se vezom. Često sam izlagala sa njima, ali i na izložbama van Užica, na primer, u Sava centru, Knez Mihailovoj u Beogradu i slično. Bila sam i na modnim revijama na Zlatiboru, u Crnoj Gori, Tirani, Italiji, sa predstavnicama crnogorske modne kuće za koju sam radila – priča Bisa koja je dobila brojne zahvalnice i nagrade za svoje ručne radove.
Biserka Bisa Rakić: Danas vezem košulje, haljine…
Danas uglavnom veze košulje, haljine, majice. Najčešće joj se jave mlađi koji požele da u svom garderoberu imaju i komad sa ručno urađenim vezom iz srpske tradicije. Među njima je dosta i njenih prijatelja kojima Bisa pokloni svoju kreaciju koja se rodi u trenucima nadahnuća i inspiracije.
Na primer, pre nekoliko godina, a povodom četvrt veka Kola srpskih sestara Užice, Bisa je s velikim zadovoljstvom poklonila izvezenu košulju velikom humanisti, Užičaninu, Stanku Stankoviću – Ćirkoviću:
– Stanko je povodom ovog jubileja primio bezbroj zahvalnica za trud i doprinos u humanitarnom radu, a ja sam odlučila da mu poklonim košulju koju sam izvezla i koja mu se veoma dopala, – priča Bisa dodajući da je tada tu košulju izvezla za samo četiri dana.
Biserka Bisa Rakić: Vez nije lak, zahteva preciznost i strpljenje, inspiraciju
– Ovaj posao u suštini nije baš lak, zahteva preciznost i strpljenje, inspiraciju, jer nisam uvek raspoložena da nacrtam šemu. Dođe mi dan kada mogu da crtam i da odmah radim. Naročito me motivišu vesele boje. Šeme sama kreiram, improvizujem, kombinujem delove sa različitih šema ili ih preslikavam sa starih primeraka košulja. Tako nijedan rad nije isti. Sada onima kojima vezem uglavnom mi prepuste da sama odaberem šemu. Uvek sam se trudila da vezbude bogat što zahteva dosta rada. Nikada ništa nisam uradila „ofrlje“, – kaže Bisa i ističe:
– Vez mi je samo zadovoljstvo. Nikada ga nisam radila da bih zaradila, a mnogi su mi govorili da radim džabe. Međutim, poznanstvo sa mnogim ljudima koje sam stekla zahvaljujući i vezu, vredi više nego išta na svetu. Nikada nisam vezla da bih od toga zarađivala i živela, već samo zato što sam to volela, – priča Bisa kojoj je vez celog života samo hobi i velika ljubav za koje je uvek nalazila vremena i dok je radila, a pogotovo joj, više od decenije, ispunjava penzionerske dane.
Ljubav prema vezu kod Bise ne jenjava, kaže radiće sve dok bude mogla duže da sedi. Zadovoljiće svoju dušu, a od zaborava čuva, ne samo motive i kompozicije srpskog narodnog veza, već i tajne ovog lepog zanata.
Hroniku kovid – 19 tokom februara možete pogledati na UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom januara možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
A najvažnije servisne informacije u Užicu možete pogledati OVDE.
