Osnovna škola „Dimitrije Tucović“iz Čajetine uključena je u program Eko škole od 2013. godine, ali je status, odnosno Zelenu zastavu dobila još 2014.godine. Od tada je dva puta obnavljan status, na dve godine, a u novembru ove godine je treći put obnovljen i očekuju sertifikat. Inače, sertifikat se dodeljuje lično na sastanku ekoškolskih koordinatora, ali zbog trenutne epidemije koronavirusa to nije moguće realizovati, navodi Zorica Milosavljević, koordinatorka Eko škole.
Kao rezultat svog rada pre dve godine izdali su elektronski priručnik pod nazivom ,,Kreativna ekologija u službi ekološkog opismenjavanja“ u kome su opisali sve aktivnosti u periodu 2013-2018. godine. Osim brojnih obuka, obrada tema iz zaštite životne sredine na časovima redovne nastave i vannastavnih aktivnosti, snimali su brojne emisije, radionice, predavanja…
– Puno je projekata realizovano ili su u toku tako da ću navesti Veliki lov na biljke, Eko-paket, Svaka limenka se računa, Energetska efikasnost u Eko-školama, Mladi Eko reporteri….Dobijali smo mnogo nagrada za učešće u projektima, a 2016. godine smo za učešće u projektu Vip Ekomotivacija osvojili treće mesto u Srbiji i škola je dobila nagradu ,,Bronzani Eko motivator“ . Mladi Eko reporteri iz škole na Zlatiboru su 2019. godine osvojili prvo mesto u Srbiji za snimljeni film na temu uštede energije.
Na kongresu u Beogradu ,,Serbian Visions“ u Beogradu smo predstavljali školu kao primer dobre prakse u saradnji sa institucijama iz lokalne zajednice, jer smo prepoznati po tome, a posebno se ističe saradnja sa KJP ,,Zlatibor“. Pored komunalnog preduzeća škola je uspostavila saradnju sa predškolskom ustanovom, Domom zdravlja, udruženjima građana, Turističkom organizacijom, Zelenim savetom, JKP „Vodovod Zlatibor“ , Dnevnim boravkom za decu sa smetnjama u razvoju, privrednicima, roditeljima, tako da su brojni saradnici i partneri naše Eko škole, – ističe Milosavljević.
Osnovna škola „Dimitrije Tucović“ osnovala je Savet za održivi razvoj i edukaciju u saradnji, partnerstvu na projektu ,,Cirkularna ekonomija“ sa Udruženjem građana „Zlatiborski krug“. U Savetu su predstavnici svih obrazovnih institucija, medija i institucija i udruženja koje se bave zaštitom životne sredine. Na taj način su kroz obrazovni sistem uključili sve zainteresovane strane da se bave problematikom zaštite životne sredine i održivog razvoja.
Učenici su u proteklih sedam godina bili uključeni u brojne aktivnosti i pokazali veliko interesovanje i angažovanje iz oblasti zaštite životne sredine. Tokom školske godine se raspisuju likovni i literarni konkursi koji im daju mogućnost da se posvete nekoj temi, rade ankete, istraživanja, realizuju radionice, predavanja, posete, izlete. Posebno je važno što se brojne aktivnosti realizuju u saradnji sa raznim institucijama i organizacijama iz lokalne zajednice koje nagrađuju decu za njihovo angažovanje. To su simbolične nagrade, ali deci puno znače. Kod učenika se ne razvija samo pozitavan odnos prema životnoj sredini, već se razvijaju i brojne međupredmetne kompetencije, a pre svega preduzetnička, ističe naša sagovornica.
Najzanimljiviji su im konkursi i projekti gde ima takmičarskog duha, ali i nagrada. Zanimljive su im teme o Biodiverzitetu (očuvanje živog sveta) i o reciklaži otpada. Puno radionica reciklaže se radi u toku pripreme za Eko-vašar, projektni dan Eko škole. Svi učenici i zaposleni se pripremaju za taj dan koji se realizuje u gradskom parku u Čajetini, zadnjeg dana škole u junu. To je aktivnost edukativno-humanitarnog karaktera, a novac koji se prikupi koristi se za nabavku materijala za nove radionice, ali i za plaćanje ekskurzije nekim učenicima. Prve godine je sav novac doniran deci sa smetnjama u razvoju u Čajetini, a bila je uključena samo Osnovna škola ,,Dimitrije Tucović“ sa izdvojenim odeljenjem na Zlatiboru. Poslednje dve godine priključile su se sve osnovne škole, srednja Ugostiteljsko,- turistička škola i predškolska ustanova iz Čajetine.
– Ove godine ponovo smo izabrali temu o otpadu koju ćemo realizovati naredne dve godine. U godišnjem planu smo predvideli puno aktivnosti, a posebno očekujemo pripremu i organizovanje Eko vašara, ali sve zavisi od situacije u vezi pandemije koronavirusa u kojoj se nalazimo. Planirali smo konkurse, radionice, predavanja, projektnu nastavu, tematski dan u vezi otpada, predavanje o načinu odlaganja i zbrinjavanja maski, skafandera i neupotrebljenih lekova. Kroz ove aktivnosti se planira saradnja sa institucijama i organizacijama, – naglašava Milosavljević.
Obavezan deo rada Eko škole je formiranje Eko odbora koga čine predstavnici zaposlenih, učenici, roditelji, predstavnici institucija i organizacija kao i medija. Sve je to odlično organizovano i Eko odbor se okuplja nekoliko puta godišnje. Na početku godine predlaže se i usvaja godišnji plan, prati se njegova realizacija, uključuju se koliko ko može ili ima potrebu. Mediji su stalni partneri koji su i članovi Eko odbora tako da prate i izveštavaju o svemu što se dešava.
U svom radu češće koristimo termin ekološko ponašanje od ekološke svesti, jer smatramo da se ponašanje vidi, meri i uočava a razvoj svesti se ne možemo tako lako proveriti. Ekološka svest se odslikava kroz ponašanje. Poslednjih godina se puno radilo da se usvoji i praktikuje pozitivan odnos prema prirodi i prirodnim resursima. Deca godinama selektuju otpad u školi, više se brinu o uštedi energije i vode, biodiverzitetu…
Svako odeljenje ima po dva člana Eko-patrole koja pazi na ponašanje ostalih učenika i zaposlenih i ukazuju na uočene nepravilnosti. Brojna predavanja i radionice su takođe uticali da se deca i njihovo ponašanje menjaju.
– Važno je vaspitanje dece od malih nogu, od vrtića. Zatim, doslednost u postupcima jer ako nešto uče u vrtiću i školi to treba podržati i kod kuće. Ako ih učimo o štednji energije, vode, očuvanju biljaka, životinja, to će sve raditi i kod kuće. Uključivati decu da zamene obične sijalice štedljivim, da isključe vodu dok peru zube, da isključe TV i kompjuter kada ga ne koriste. Da zasade biljku u bašti ili u kući i da je neguju, da imaju kućne ljubimce o kojima brinu. Učiti ih da budu štedljivi i ekonomični i u domaćinstvu, a samim tim i prema životnoj sredini.
Na primer, godinama selektujemo otpad u školi, ali taj isti otpad čim se iznese iz škole, pomeša se u kontejnerima. Isto je i ispred kuća, na ulicama, a deca sve to vide. Ovo je već veliki, sistemski problem, koji se mora rešavati. I ne samo otpada. Mi pričamo o važnosti biljaka, a svuda oko nas je neplanska seča šuma. Moglo bi se još mnogo primera navesti, međutim, zaključak je da se dosta napredovalo u odnosu prema životnoj sredini, ali treba na tom polju raditi još puno, zaključila je Milosavljević.
Foto: Eko škola
Tekst iz serijala „ZELENI POJAS Od Eko škole do prve ekološke opštine“ sufinansiran je sredstvima OPŠTINE ČAJETINA. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
