Radovan Jokanović iz Lunovog Sela, zaseok Ponikovica radi u “Prvom partizanu” kao mašinski tehničar. Svoju ljubav prema imanju na kome je odrastao pokazuje i bavljenjem živinarstvom i organskom proizvodnjom jaja o kojoj je toliko pročitao i saznao da mu na znanju mogu pozavideti i mnogi kojima bi to trebalo da bude osnovna profesija.
Tokom proteklog juna i jula bila je smanjena nosivost koka, ali se nekako sve vratilo u normalu i kupcima može da uzvratit organskim proizvodom. Kao i u svakoj proizvodnji i u ovoj nije bez problema. Zato se Radovan sprema na udruživanje zajedno sa još petnaestak poljoprivrednika kako bi konkurisali za sredstva za osnivanje zadruge i sebi obezbedili bolji položaj i veću konkurentnost.
Kao i drugi proizvođači organskih jaja i Radovan je u fazi sertifikacije proizvodnje mada kako hrani koke u pitanju je organska hrana, bilo da je u pitanju kukuruz, ječam, suncokret, ali ono najvažnije jeste, trava, crvić, minerali iz peska i slobodan boravak koka u ispustu odnosno bašti i uslovima koje predviđaju strogi standardi za ogansku proizvodnju jaja.
Radovan se živinarstvom bavi unazad tri-četiri godine tako da su koke zamenile malinarstvo i proizvodnju krompira. Zahvaljujući subvencijama oko dvadesetak užičkih proizvođača među kojima i on protekle godine dobilo je po 15 koka „banatski gološijan“, a kada je počeo organsku proizvodnju jaja na ograđenoj parceli – ispustu od nešto više od 25 ari kljucalo je samo pedesetak koka nosilja.
Svojim radom, vrednoćom i ulaganjima u međuvremenu je na imanju u Ponikovici nastao objekat za tri stotine kokošaka. Kvadrati, mesto za gnezda i ležanje sve je to napravljeno po standardima za proširenje jata.
– Problem je sve to isfinansirati, ali nedostaje radne snage i znanja. Organska proizvodnja jaja je ozbiljna proizvodnja za koju postoji kupac. Prilikom nedavnog smanjenja nosivosti stada videlo se da organskih jaja nedostaje na tržištu. Robu plasiram za dva kupca u Beogradu, mada postoji interesovanje za još tri-četiri kupca, – kaže Jokanović koji uvek ima pitanje više o organskoj proizvodnji jaja o kojoj kako kaže ima malo pravih odgovora i nekako dosta poluodgovora. Podseća da shodno usvojenim propisima Srbija do iduće godine mora uvesti proizvodnju jaja bez kaveznog držanja i u konvecionalnoj proizvodnji.
Do sada je ovaj propis važio samo za organsku proizvodnju. Da bi neka proizvodnja bila organska svi uslovi moraju biti ispunjeni i sve u proizvodnom lancu organsko. To znači da živinar mora imati sertifikovanu organsku hranu i da svaki objekat mora biti izgrađen po propisima, sve to od umatičenog jata.
Plasman se ne dovodi u pitanje, a cene organskih jaja u Srbiji u maloprodaji su od 40 do 50 dinara, na prošlogodišnjoj izložbi u Topčideru Užičani su prodavali jaja po 35 dinara, mada ime je cena u proseku 25 – 30 dinara. U Evropi su pola evra, a u Grčkoj kornet od šest jaja košta više od tri evra.
– Najvažnije u proizvodnji jeste da koke-nosilje budu u prirodi, da se kreću po zemljištu koje nije tretirano đubrivom i herbicidima i da koka u prirodi „pronađe“ sve korisne stvari koje konzumenti dobijaju kroz organsko jaje, glistu, skakavca, crva, travke jer se smanjuje potrošnja žitarica u ishranim koka, sve da se dobije zdravije jaje. Novi ispust na imanju se obnavljaju i raste nova trava,- priča Radovan Jokanović koji je po prirodi otvoren čovek i koji kaže šta misli. Otuda i njegove reči da u mnogo razvijenim zemljama EU seljaci ne mogu bez pomoći države dok se kod nas poljoprivreda veoma često tretira kao socijalna kategorija što se ne sme dozvoliti, jer ona to nije.
Na UžiceMedia pogledajte i druge tekstove u kojima govorimo o organskoj proizvodnji, među kojima su: „Svetski dan zdrave hrane“, ali i intervju sa profesorom dr Nikolom Bajićem „Zlatni rudnik Srbije je u organskoj pooljoprivredi“, ali i zanimljiv tekst o vedskoj poljoprivredi „Unapređenje zdravlja čoveka, zemljišta i okruženja“.
