Prodavnica u Starom selu u Sirogojnu postoji od 1992. godine. Ona je mesto u kome se brojni posetioci susreću sa starim zanatima i kopijama muzejskih eksponata. I najvažnije prostor u kome stari zanati sa svojim proizvodima koji u svakom vremenu imaju upotrebnu vrednost žive na polzu sela i pomažu njegov opstanak.
Vida Pavlović iz Muzeja Staro selo na početku razgovora kaže da su kroz prodavnicu pokušali i uspeli da ožive saradnju sa zanatlijama sa ovog područja. Podseća da je nekada svaki zaseok bio poznat i pravio određene proizvode, tako da su u jednom zaseoku bili poznati korpari, u drugom grnčari, u trećem licideri, u četvrtom zanatlije koje prave kašike, kačari…
– Zanatlije su nekada menjale proizvode jedne za druge i da to ne bi odumrlo, da bi se sačuvala tradicija okupili smo ih kroz ovu prodavnicu i u njoj su proizvodi sa našeg područja. Tako imamo zlakušku grnčariju u kojoj se prikuplja najzdravija i najukusnija hrana, drvene kašike, varjače, kačice i poznate kačare iz sela Rožanstvo. Zatim proizvode naših vrednih pletilja koje su zaštini znak Sirogojna i po čemu je u svetu poznato kao i radove naših vrednih vezilja. Tkalje, korpari, pletilje kao zaštitni znak Sirogojna i njihovi proizvodi kao i drugih zanatlija svakako su zastupljeni na ovom mestu i s ponosom na našu tradiciju ih izlažemo,- podseća Vida Pavlović.
Ovom prilikom i o proizvodu o kome se malo zna i koji je hranio i solunce. U pitanju je kolač od šljiva, prva srpska poslastica koja se priprema na tradicionalan način.
– Šljive se kuvaju cele i pri kraju kuvanja doda se vrlo malo kukuruznog brašna. Zatim se oblikuju i stave na list kupusa. Nekada se smesa stavljala na list od kupusa, jer nije bilo folija, a sa druge strane list kupusa je gladak, on se okretao i sušio na suncu. Kad se osuši zatim se uvija u vinovu lozu, ili list kupine. Takav kolač nije kvarljiv i naši ljudi su ga nosili i kada su odlazili u rat. Recimo solunci su nosili taj kolač sa sobom i seckali po malo, a poznato je da šljiva ima veliku energetsku vrednost i ratnici su uspevali da prežive zahvaljujući tim našim kolačima, – ispričala nam je Vida priču o tradicionalnom srpskom kolaču sa šljivama o kome se malo zna.
U prodavnici se pre svega mogu kupiti predmeti koji imaju upotrebnu vrednost, jer ukoliko kupite kačicu, držaćete u njoj sir, ako kupte čanak koji je zaboravljen isto će se u njega staviti sir i kajmak, u grnčariji ćete spremati hranu… Kašike ćete takođe koristiti recimo za mešanje jela, za med. U prodavnici su zastupljeni i tradicionalni proizvodi sa ovog područja, med, rakija, slatko od šumskih proizvoda, jagoda, malina, kupina, borovnica, šljiva, višanja…
– Svi ti proizvodi su zaštićeni, kao i kupinovo vino, jabukovo sirće, i kupinovo sirće koje se polako zaboravlja. Ističem da su svi tradicionalni poljoprivredni proizvodi koje možete zateći u prodavnici zaštićeni. A za opstanak starih zanata to mnogo znači, kao i za opstanak sela. Čak postoje slučajevi da se mladi vraćaju u Sirogojno, rađaju decu u svojoj porodici što nas sve raduje,- kaže Vida Pavlović koja se svojski trudi da posetiocima pruži sva potrebna obaveštenja o izloženim predmetima, proizvodima i replikama eksponata Starog sela i kroz njih ispriča priču o vekovnom trajanju ljudi zlatiborskog kraja na ovim prostorima, o njihovoj vrednoći, umeću i životnoj dovitljivosti.
