Izložba je zamišljena tako da predstavi sličnosti i razlike koje se mogu uočiti kod zlakuške keramike koja se nalazi u Narodnom muzeju Užice i kod predmeta nastalih na umetničkoj koloniji u Zlakusi.
Otvarajući izložbu Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja, koji je organizotor ove manifestacije u Užicu, i Sofija Bunardžić, autorka izložbe, podsetile su na tradiciju i umetnost koja traje godinama u Zlakusi.
Sofija Bunardžić, akademska slikarka – keramičarka iz Užica osvrnula se na prvi dolazak u Užice davne 1979. godine, susret sa lončarskim proizvodima iz Zlakuse, i zaključak koji se nije promenio do danas, da je u pitanju „izuzetno bogatstvo i kulturna vrednost takvog načina izrade keramike“.
– Dozvoliti da se ugasi taj stari tradicionalni zanat bio bi neoprostiv greh prema nama, prema svetu, a naročito prema budućim pokoljenjima, pošto je pretila opasnost gašenja starog lončarskog zanata. Pokretanjem i realizaciojom ovog autorskog projekata namera mi je bila da omogućim savremenim umetnicima, akademski obarazovanim keramičarima vrhunske profesionalnosti iz naše zemlje i inostranstva, da istražuju, eksperimentišu u, za njih novoj tehnici, do sada u teoriji savremene keramike nepoznatom procesu izrade, tehnici nazvanoj „Zlakusa“,- reči su Sofije Bunardžić, koja, kako sama kaže nastoji da mlade podstiče da iskustvo svojih predaka održe i ostave u nasledstvo narednim generacijama.
Slikarka podseća da je prva kolonija održana u domaćinstvu majstora grnčara Milana Savića 1996. godine, da je do sada na kolonijama učestovalo 350 umetnika, iz zemlje i inostranstva, da su održavanje omogućili Ministarstvo kulture Republike Srbije, Grad Užice, ali i i institucije kao što su: Balkanološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti, ULUPUDS, Muzej primenjenih umetnosti iz Beograda, Narodni muzej iz Beograda i drugi.
– Zlakuška kremika privlači naučnu pažnju još od 1900.godine, kada je izvršeno prvo istraživanje u selu Roge. Još tada je uočeno da zlakuška grnčarija prednjači u očuvanosti tehnike i drevnosti tradicije izrade zemljanog posuđa na način koji je po njemu sudeći ostao isti vekovima. Od samih grnčara može se čuti da se način izrade nije menjao već 300 godina, a podaci iz literature nedvosmisleno ukazuju na to da početke izrade ovakvog posuđa možemo tražiti još u praistoriji. Upravo je to specifičnost koja i drži pažnju nauke do danas. Brojna istraživanja tokom čitavog 20. i početkom 21. veka potrvrđuju tezu da u Zlakusi imamo najarhaičniju grnačarsku tehniku u Evropi,- napisala je u katalogu Nevena Pantić, viši kustos etnoglog- antropolog.
Inače, Republika Srbija već godinama učestvuje u obeležavanju Dana evropske baštine. Reč je o zajedničkog programu Saveta Evrope i Evropske komisije, koji se obeležavaju u gotovo 50 evropskih zemalja sa više od 70 000 događanja, u kojima učestvuje više od 30 miliona građana.
Materijal će, nakon selekcije oganizacionog tima, biti podeljen kako na lokalnim stranicama i sajtovima, tako i na instagramu sa haštagovima #EHDs i #EuropeForCulture, a autori odabranih radova će dobiti priliku da u novembru 2018. godine posete Strazbur.
