Sindikati su za danas u podne zakazali protestnu šetnju u Beogradu, na Trgu Nikole Pašića i simbolično traže „Da plate ustanu, a mladi ostanu“.
U proglasu između ostalog kažu: „Nekada je bio svetkovina. Ikona radništva. Simbol radničkog bunta.
Državni praznik u slavu radničkih prava. Danas, kada radnici postaju savremeni robovi, digitalni nadničari neoliberalnog kapitala, Prvi maj – Međunarodni dan rada, dobija drugačiji karakter. Posebno u Srbiji, gde dobar deo građana nema posao, a onaj drugi od plate ne može ni da preživi.“
Inače, praznik podseća na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.
Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.
Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane.
Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.
Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije.
U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.
Praznik rada je tokom dugog posleratnog perioda, najmasovnije obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.
Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih radnika, čiji položaj, zbog ekonomske krize, postaje sve teži.
U ovom obliku 1. maj je postao međunarodni praznik radnika i njihovih sindikalnih pokreta i u većini zemalja sveta je državni praznik.
Zanimljiv je podatak da je Prvi maj slavljen kao državni praznik i u Hitlerovoj Njemačkoj. U Americi su od Prvog maja odustali, smatrajući ga komunističkim praznikom, pa sada Praznik rada slave prvog ponedeljka u septembru.
U ovom obliku 1. maj je postao međunarodno slavlje socijalnih i ekonomskih uspeha radničke klase i sindikalnog pokreta. Međutim, pitanje je da li radnici imaju šta da slave? U vremenima kojima živimo mogu samo da žale nad svojim pravima koja su nestala u vrlo kratkom vremenu. Ono što im ostaje je borba i dostojanstvo što im niko ne može uzeti.
U međuvremenu se mnogo toga dogodilo, pa razni aktivisti i sindikati otvaraju pitanje – imamo li razloga da praznujemo 1. maj kao praznik rada, kada dobar deo čovečanstva nema posao i kada je u mnogim zemljama borba za radnička prava postala borba za radno mesto i bilo kakav posao.
Rmbate li, dame i gospodo?
Uz sve rečeno evo i jednog zanimljivog komentara i još zanimljivijeg bilborda. Naime, pre dve godine jedan makedonski portal je objavio fotografiju, naša koleginica je to
prokomentarisala na sledeći način:
Žitelji Skoplja su se na originalan način setili kako da udele koju kritiku na račun varijacije neoliberalizma koji je na snazi u Makedoniji, i koji je građane doveo do prosjačkog štapa.
Čestitku za praznik rada 1. maj „uputio“ je Tito lično: Rmbate li dame i gospodo za po 200 evra? Reči čestitke nije potrebno dalje objašnjavati, potpuno su jasne i našim sugrađanima, koji su nam rekli da bi takav bilbord trebalo da se nađe i u našem gradu. „Ja radim u jednoj prodavnici plastike i upravo mi je tolika plata, nekada i manja. Čula sam da je tako i u boljim radnjama, i to je najgore. Ljudima je posao neophodan i prihvataju svakakve uslove“, ispričala nam je jedna Užičanka.
N.T.B.
Tako je bilo 1. maja 2016. godine, a da li se nešto u međuvremenu promenilo? Očito – nije. I dalje velika većina radi za malo više od 200 evra, ukoliko ima sreće da ima posao!
Ipak, bez obzira na tešku situaciju, mnogi će danas otići da razbistre glavu u prirodi, roštiljati i uživati u slobodnom danu sa porodicom i prijateljima.
I pored svega želimo vam srećan Praznik rada, koji je, kao i u većini zemalja sveta, državni praznik i u Srbiji.
Naslovna fotografija: Jedan od protesta radnika užičke „Rakete“
