U najavi događaja organizatori su naveli „cilj nam je da motivišemo sugrađane da aktivno učestvuju u političkom životu, u procesu donošenja odluka i da što jasnije sagledaju svoj politički uticaj i odgovornost. Otvaramo teme o ulozi i moći građana kao političkih figura. Pozivamo ih da formulišu svoja politička očekivanja i svoje kriterijume kada je u pitanju upravljanje javnim poslovima“.
Govorili su prof. dr Zoran Čvorović sa Kragujevačkog univerziteta, istoričar mr Dragan Krsmanović, a moderator razgovora bila je Ivana Parlić koja je na početku iznela podatak da je od 250 poslanika u Narodnoj skupštini najmanje 100 iz Beograda, što je 22,5 odsto shodno teritorijalnoj zastupljenosti. U prilog polarizacije u pogledu zastupljenosti ona je dodala i podatak da je dve trećina poslanika u republičkom parlamentu iz velikuh gradova dok 40 odsto teritorije, odnosno opština nema svoje predstavnike u Skupštini.
Zoran Čvorović, Ivana Parlić i Dragan Krsmanović na tribini u Užicu
Glasa se za listu partija, a ne za poslanike i celokupna situacija je prostor za simulaciju demokratije i podelu vlasti, rečeno je u svečanoj sali gde je tribina održana kao druga u ciklusu iz serije interaktivnih razgovora pod nazivom „Ko donosi odluke o nama“.
Prof.dr Zoran Čvorović smatra da „nemamo pravo da izgubimo nadanje“ bez obzira što smo dovedeni u stanje beznadežnosti uz napomenu da je uslov spoljne unutrašnja sloboda.
– Beremo gorke plodove od uvodjenja višestranačja jer je izostalo političko opismenjavanje birača koje političke stranke nisu uradile, – naveo je Čvorović koji dodaje da je parlamentarni život dugo u krizi tako da smo danas svedoci obrnutog parlamentarizma i fasade umesto parlamentarizma.
Ozbiljna debata je proterana iz društva, dodaje Čvorović i kaže da se fasada parlamentarizma ogleda u monopolu i kontroli medija, urušavanju opšteg kulturnog nivoa i izostanku javne polemike. Po njegovom mišljenju akcenat ubuduće treba sa demokratije staviti na vladavinu prava i jednakost ljudi pred zakonom.
Čvorović smatra da je atrofirala kontrolna funkcija srpske skupštine, njeno pretvaranje u overivača zakonskih predloga od 2006. godine što ugrožava parlamentarnu demokratiju.
Govoreći o atrofiji on je naveo da u srpskoj skupštini osim odgovora na poslanička pitanja u proteklom periodu nikada nije zatražena interpelacija koju inicira 50 poslanika kao efikasan način pritiska na Vladu.
Po njemu rešenje je u podizanju političke pismenosti u kojoj birač neće dozvoliti da bude pasivan u donošenju odluka i sveden na nekoga ko samo plaća porez i puni budžet. Rešenje je u otvaranju javne polemike o ključnim pitanjima za društvo, smatra profesor.
Da li je Skupština slika svih nas, kako danas izgleda najviše predstavničko telo i šta je u Srbiji ostalo od demokratije, da li je Skupština mesto gde se čuje glas naroda ili je to prostor za simulaciju demokratskih procesa, ko su naši poslanici i kako je urušen njihov integritet, da li očekujemo od poslanika da zaista budu naši predstavnici ili smo prihvatili da su samo partijski poslušnici, samo su neka od postavljenih pitanja na skupu koji je održan u Užicu.
