Prema izveštaju međunarodne organizacije IREX, održivost medija u Srbiji je najgora u poslednjih 18 godina. Na skali do 1 do 4, Srbija je za 2017. godinu dobila ocenu 1.46 , čime se našla u kategoriji „neodrživi mešoviti sistem“ zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Bugarskom, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom.
U neodržive mešovite sisteme smeštene su zemlje u kojima su delovi zakonodavne i izvršne vlasti protiv slobode medija, a napredak u pojedinim oblastima nije dovoljan da bi sistem bio ocenjen kao stabilan.
Ukupna ocena je dodeljena na osnovu pet kriterijuma – slobode govora, profesionalnog novinarstva, pluralizma vesti, poslovanja i institucija podrške, a u svim kategorijama je
stanje sve lošije. Kako se navodi na samom početku izveštaja, 2017. godina je bila „najgora u skorijem sećanju za srpske medije“.
Kao najbitniji faktori za takvo stanje izdvojeni su polarizovanost medijskog sadržaja, porast lažnih vesti, urednički pritisci na medije i loša ekonomska situacija.
Tako je Srbija dobila ocenu 1.59 u oblasti slobode govora, u odnosu na 1.77 od prošle godine. Kako se navodi u izveštaju, zakonodavni okvir formalno obezbeđuje slobodu govora i pristup informacijama od javnog značaja, ali se zakoni “primenjuju selektivno ugrožavajući time slobodu izražavanja”.
Kada je reč o profesionalizmu, Srbija takođe beleži pad sa 1.25 na 1.09 – novinari su loše plaćeni, a mediji koji rade u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima su u manjini.
“Zbog straha da izgube posao, novinari napuštaju profesionalne vrednosti. Pristaju na autocenzuru i paze koje teme pokrivaju da bi izbegli konflikt sa vlastima ili urednicima. Značajan broj važnih tema nikada nije na dnevnom redu, dok dominiraju one koje služe interesima raznih centara moći”, stoji u izveštaju.
Pluralizam vesti u domaćim medijima je takođe lošije ocenjen nego prošle godine (1.47 u odnosu na 1.9) i to pre svega zbog, kako se navodi, porasta broja lažnih vesti, uredničkih pritisaka na medije, kao i vlasti, političara i biznismena koji kontrolišu informacije od javnog značaja.
Ocena u oblasti poslovanja je najgora ikada – 1.05 – zbog pogoršane ekonomske situacije za mnoge redakcije, nepovoljnog tržišta na kome je medijima teško da zarade, kao i
“državne kontrole glavnih finansijskih tokova ka elektronskim i štampanim medijima”.
Povoljnija je situacija kada je reč o institucijama koje pružaju podršku novinarima i medijima – zbog postojanja nekoliko asocijacija medijskih vlasnika i izdavača, kao i udruženja novinara.
Goru ocenu od Srbije (od zemalja Evrope i Azije u kojima se rade merenja) za 2017. godinu imaju samo Kazahstan (1.41), Uzbekistan (1.00) i Turkmenistan (0.39).
Američka nevladina organizacija IREX pruža globalnu podršku u oblasti medija, civilnog društva, obrazovanja, omladinskih projekata i slično. Indeks održivosti medija se meri od 2000. godine, kroz dubinsku analizu uslova rada za nezavisne medije u 80 zemalja sveta.
Autorka teksta: Marija Vučić
