Dan državnosti Srbije slavi se dva dana, 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva značajna istorijska datuma a poklapa se sa verskim praznikom Sretenje Gospodnje.
Upravo na ovaj dan 1804. godine, srpski ustanici su na Zboru u Orašcu doneli odluku da pokrenu Prvi srpski ustanak sa Karađorđem na čelu.
Prvi srpski ustanak je bio ustanak Srba u Beogradskom pašaluku i okolnih šest nahija protiv Turaka, a otpočeo je kao pobuna protiv dahija. Ovaj događaj prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815., koji je doveo do stvaranja Kneževine Srbije.
Istog toga dana, 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi ustav Srbije, jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog doba – Sretenjski ustav.
Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, ali i na prostoru bivše Jugoslavije. Iako je Srbija u to doba u mnogo čemu dosta kaskala za evropskim zemljama, naročito jer nije imala samostalnost, a jezik i kultura njenog naroda su bili pod turskim i austrijskim uticajem, ipak ovo je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba.
Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac Dimitrije Davidović je isteran iz službe.
Osim što je prvi, ovaj ustav ima veliki značaj i zato što su u njemu izražene najveće potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine.
Na Sretenje se proslavljao Dan državnosti Srbije upravo od skupštine na kojoj je donet Sretenjski ustav 1835. do osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut.
Republika Srbija ponovo počinje da proslavlja na ovaj verski praznik Dan državnosti 2002. godine, od kada se obeležava uz velike počasti na svim državnim nivoima.
Povodom Dana državnosti Republike Srbije, na Sretenje 15. februara, u Palati Srbija u Beogradu, predsednik Aleksandar Vućić uiručio je užičkom Narodnom muzeju Sretenjski orden III reda. U ime ustanove visoko odlikovanje primila je direktorka Slavica Stefanović. Narodni muzej Užice dobio je orden za sveukup0an rad tokom 75 goidna svoga rada i postojanja.
Pored Narodnog muyeja priznanje je dobila i dr Slađana Pavić, načelnica Infektivnog odeljenja Opšte bolnice Užice.
Nakon dodele priznanja gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević priredila je prijem, kome su prisutvovale direktorka Narodnog muzeja Slavica Stefanović i dr Slađana Pavić, načelnica užičkog Infektivnog odeljenja.
Sretenje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica novorođenog Hrista uvela u hram da ga posveti Bogu.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru. Ovaj praznik slavi se od 554. godine.
Sveto pismo kaže kako “četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti”. Iako ni jedno, ni drugo nije bilo potrebno, ipak zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o svoj zakon, koji je On bio dao kroz svoga slugu i proroka Mojsija.
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Srbi veruju da sutrašnji dan kazuje koliko će zima još trajati, a to zavisi od toga da li će mečka sutra izaći iz svog brloga i videti svoju senku. Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Hroniku Kovid -19 sa najnovijim podacima u februaru, u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga, možete pogledati u tekstu UžiceMedia.
A aktuelne podatke za Srbiju možete videti na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
