U ovom trenutku litar benzina u Srbiji košta 146 dinara po litru, a litar evrodizela 155 dinara po litru. Akcize za benzin su povećane za 1,6 dinara, a na dizel 1,64 dinara po litru. Akciza na benzin iznosi 54,94 dinara po litru, a akciza na dizel gorivo je sada 56,5 dinara po litru.
Ako se analizira zahvatanje države u maloprodajnoj ceni benzina, dobija se veoma jasan odgovor da je osnovni krivac za visoku cenu goriva u Srbiji upravo akciza iz koje se, između ostalog, puni budžet Srbije. Maloprodajna cena benzina u Srbiji u ovom trenutku iznosi 1,22 evra po litru. Od toga na osnovnu cenu otpada 0,54 evra, na akcize odlazi 0,47 odsto a na PDV 0,21 odsto. Kada je reč o zemljama okruženja, akcize su niže nego u Srbiji u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Mađarskoj. Među 11 zemalja regiona kada je reč o visini maloprodajne cena benzina Srbija se tu nalazi na visokom petom mestu, a primera radi benzin je jeftiniji u zemljama poput Austrije i Mađarske, koje imaju znatno bolji životni standard. Takođe sve zemlje regiona, sa izuzetkom Makedonije, imaju veće plate, ali to ne menja činjenicu da je gorivo u Srbiji skuplje nego u većini od njih.
Podaci pokazuju da je benzin najskuplji u Grčkoj, gde košta 1,58 evra po litru. Nakon toga sledi Hrvatska sa 1,32 evra po litru, a onda Slovenija i Hrvatska sa 1,31 evrom po litru. Na petom mestu je Srbija sa 1,22 evra po litru, zatim sledi Mađarska sa 1,19 evra po litru, Rumunija 1,18, Austrija 1,17, Makedonija 1,10, Bugarska i Bosna i Hercegovina 1,07 evra po litru.
Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić za Danas konstatuje da je razlog visoke cene benzina u Srbiji i pored niske platežne moći stanovništva činjenica da država zahvata veliku količinu sredstava dobijenih prodajom benzina.
– Ako se pogleda struktura cene benzina, jasno se uočava da su zahvatanja države veća i od cene nabavke, prerade nafte i trgovačkih marži. To je zbog toga što država mora da puni svoju kasu kako bi izdvajala sredstva za penzije, zdravstvenu zaštitu, školstvo i tako dalje. Uzimanja države po tom osnovu su velika, ali jednostavno ona nema nijedan drugi način da dođe do neophodnih sredstava da napuni kasu. U tom smislu može da se konstatuje da nema prostora da država smanji svoja zahvatanja i na taj način pomogne vozačima jer bi se to direktno odrazilo na smanjenje maloprodajnih cena benzina, – objašnjava Vuletić.
S druge strane naš sagovornik ne vidi mogućnost da bilo šta na tom planu urade i trgovci benzinom a da to ne bude na njihovu ekonomsku štetu.
– Opet se vraćam na strukturu cene koja veoma jasno ilustruje da su sva zahvatanja trgovca maja od zahvatanja države. Zbog toga je manevarski prostor trgovaca gorivom veoma mali i jednostavno oni ne mogu da spuste cene koje su aktuelne u ovom trenutku jer bi automatski ušli u minus kada je reč o prihodu – smatra Vučetić i dodaje da je reč o „začaranom krugu koji se stalno ponavlja iznova“.
– Iz te situacije se može efikasno i uspešno izaći samo na jedan jedini način. A to je da domaća industrija konačno proradi, odnosno da se ne svodi samo na strane kompanije kojima država novcem poreskih obveznika daje subvencije. Kada se tako nešto ostvari, budžetska sredstva će se formirati od obaveza koje prema državi imaju ta industrijska preduzeća i prestaće potreba da država propisuje visoke akcize za gorivo, -naglašava Vučetić.
