Reproduktivno zdravlje mladih, tema je o kojoj bi svakodnevno trebalo pisati i govoriti. Kroz serijal tekstova pokušaćemo da odgovoirmo na osnovno pitanje-kako mladi na pravi način da brinu o svom reproduktivnom zdravlju, kako na vreme da prate svoj biološki sat, šta uraditi da se podstiče natalitet.
Prioritet će biti teme koje interesuje mlade, ali i što oni imaju da kažu. Nije bilo problema prilikom pravljenja ankete sa užičkim srednjoškolcima, koji su rado pristali da govore za „Užicemedia“ i serijal o reproduktivnom zdravlju. Pitanje je samo koliko su u svojim odgovorima lični kada je o problemima reč, pa zato najčešće odgovaraju da su čuli da se to dešava nekom drugom.
Ako imaju problem o tome najčešće ćute, dok neki traže podršku od porodice i najbližih. O zdravlju u školi ne mogu da saznaju mnogo kao ni o preventivi. Neki se sećaju edukacije o seksualnom zdravlju koju su imali u drugom razredu srednje škole i to je sve.
Statistika: više umrlih nego rođenih
Prema statističkim podacima u 2020. u Srbiji je 13,9 odsto više umrlih i 2,8 odsto manje rođenih. Grad Užice iz godine u godinu ima neagativan prirodni priraštaj i u poslednjih deset godina ima oko 5000 stanovnika manje. Negativan prirodni priraštaj u Užicu je decenijski problem.
Prema podacima Matične službe ukupno je rođeno 1.513 beba u 2019. godini u Opštoj bolnici Užice. Iz Zavoda za statistiku navode da su 592 bebe iz Užica a ostale su iz drugih opština Zlatiborskog okruga. U 2020. godini je na nivou okruga rođeno 1.514 beba, a u prvom mesecu 2021. godine rođeno je ukupno 100 beba.
Starenje stanovništva, odlika svih srpskih sredina
Stručnjaci kažu, najbitniji faktori ovakve demografske slike su rapidno starenje stanovništva, gubitak reproduktivne moći i pomeranje granice rađanja kod žena, a sve češće ta granica ulazi u polovinu četvrte decenije života. Takođe statistički podaci govore da je u poslednje dve godine u Srbiji zaključeno pet posto manje brakova nego ranijih godina, a u istom periodu broj razvoda devet posto veći. Slični podaci su i u užičkom kraju. Prosečna starost pri zaključenju brakova za muškarce iznosi oko 35, a za žene 32 godine.
Prema definiciji reproduktivno zdravlje mladih je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja u svim oblastima vazanim za reproduktivni sistem. Reproduktivno zdravlje podrazumeva da su ljudi u mogućnosti da zadovoljavaju bazbedan polni život i sposobnost da imaju zdravo potomstvo, kao i slobudu da odluče da li će ga imati, kada i koliko često.
To je pravo muškarca i žene da budu informisani i imaju pristup bezbednim, efektivnim i prihvatljivim metodama planiranja porodice po svom izboru, pravo na adekvatnu usluge zdravstvne zaštite koji ženi omogućavaju bezbednu trudnoću i porođaj.
Seksualno zdravlje mladih
Reproduktivna zdravstvena zaštita je skup metoda, tehnika i usluga koje doprinose reproduktivnom zdravlju i dobrobiti, ali i sprečavanju zdravstvenih problema, u to spada seksualno zdravlje čija je svrha unapređenje kvaliteta života i ličnih veza, a ne samo informacije vezane za reprodukciju i polno prenosive infekcije.
Danas prepoznatljiv problem novosklopljenih brakova je sterilitet, i procenjuje se da sada u Srbiji ima takvih oko 400. 000 brakova, u kojima podjednak problem steriliteta imaju i žene i muškarci. Nedavni podatak je poražavajući, svaki peti sklopljeni brak u Srbiji prati sterilitet.
Brine i podatak na osnovu poslednjih istraživanja Zavoda za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, da je oko 28 odsto učenika imalo seksualne odnose do prvog razreda srednje škole. Podataka o reproduktivnom zdravlju je vrlo malo iz Užica i Zlatiborskog okruga iako četvrtinu populacije čine mlade.
Problema je više: sterilitet, nebriga o reproduktivnom zdravlju
Veliki broj lekara specijalista dele mišljenje da je jedan od problema steriliteta, nebriga mladih, podjednako i devojaka i mladića o svom reproduktivnom zdravlju. Kada postaju polno zreli, mladi ne razmišljaju o biološkoj reprodukciji, kao da o tome može kasnije da se odlučuje.
Reproduktivno zdravlje mladih je u problemu jer su pitanju rana seksualna iskustva, rani abortusi (beleže se i kod učenica osnovne škole) dug predbračni život bez obaveza, samo su neki od uzroka kasnijeg steriliteta, govore i upozoravaju zdravstveni radnici koji godinama rade u savetovalištima za mlade pri domovima zdravlja.
Kako brinuti o reproduktivnom zdravlju mladih
Nastojaćemo da kroz serijal o reproduktivnom zdravlju mladih ukažemo kako da brinu o zdravlju, gde da potraže pomoć ukoliko imaju problem, da ih podstaknemo da o problemima ne ćute, već da intenzivno tragaju za rešenjem.
Odgovorićemo na pitanja: Da li mlade u zdravstvenom riziku odlikuju nizak nivo znanja i brige o sopstvenom zdravlju? Zašto nedovoljno koriste službe zdravstvene zaštite? Da li i koliko utiču na njih stigma i diskriminacija koju doživljavaju od opšte populacije, rano susretanje sa problemima specifičnim za odrasle, rano stupanje u seksualne odnose, česta promena seksualnih partnera i korišćenje alkohola, duvana i droga. A tu je i rizik od oboljevanja i prenošenja bolesti koji je u ovoj populaciji znatno veći u odnosu na opštu populaciju mladih, te je neophodno posvetiti posebnu pažnju o zdravlju mladih u riziku.
Uz očuvanje reproduktivnog zdravlja mladih podržati programe vršnjačke edukacije mladih za prevenciju polno prenosivih infekcija i unapređenje, edukacije roditelja i nastavnika za prevenciju i medijski podržati programe čiji je osnovni cilj unapređenje reproduktivnog zdravlja mladih i planiranja porodice, za sagovornike ćemo imati lekare, one koji se bave ovim temema.
U serijalu ćemo obraditi sledeće teme:
- Motivacija mladih, briga o reproduktivnom zdravlju
- Koje se mere populacione politike sprovode u Gradu Užicu radi unapređenja demografske slike
- Podsticaji za svako dete
- Uticaj pandemije koronavirusa na demografsku sliku
- Podrška porodici, jačanje položaja žena u društvu
- Ekonomski položaj budućih majki i porodica
- Problemi nezaposlenih majki
- Edukacija kroz Školu roditeljstva
- Iskustva višečlanih porodica
- Mere vantelesne oplodnje
- Anketa, razgovor sa predstavnicima Grada, institucija, ginekolozima, pedijatrima…
Bolja komunikacija sa mladima
Istraživački tekstovi imaju za cilj bolju komunikaciju sa mladima kroz ankete u osnovnim i srednjim školama, razgovori sa pedagozima, psiholozima, lekarima u Savetovalištu za mlade u okviru Centra za majku i dete, rezultatima istraživanja Zavoda za javno zdravlje, saradnju sa Kancelarijom za mlade kroz iniciranje projekata koji sedirektno tiču zdravlja mladih u srednjoškolskom uzrastu, kao i kroz primere dobre prakse.
Teme poput očuvanja reproduktivnog zdravlja, prevenciji ranih i neželjenih trudnoća, dostupnosti informacija o upotebi kontraceptivnih sredstava, zaštiti od seksulano prenosivih bolesti, sve su ovo teme koje interesuju mlade Užičane i rado govore o zdravlju, ali se o problemima najčešle ćuti.
Šta kažu mladi o reproduktivnom zdravlju
Kada je zdravlje mladih u pitanju, prvenstveno je važno čuti šta oni o tome imaju da kažu. Rado pristaju da razgovaraju kao i o svim drugim temama.
Upitani o svojoj budućnosti, vođenju računa o zdravlju ističu da znaju gde institucionalno mogu da potraže pomoć ako im je potrebna, ali da to izbegavaju jer to mogu saznati njihovi vršnjaci ili roditelji. Znaju ili su čuli za one koji imaju probleme, ali ne pitaju kako ih rešavaju. Zato ističu da je važno informisanje o zdravlju mladih, edukativni sadržaji u kontuinuitetu, a sve radi njegovog očuvanja za ubuduće i eventualno sagledavanja mogućih posledica.
Iz razgovora sa užičkim srednjoškolcima o zdravlju izdvajamo odgovor jedne učenice:
– O higijeni puno vodimo računa posebno sada tokom epidemije koronavirusa, a što se tiče ishrane trudimo se da bude izbalansirana,dok fizičkoj aktivnosti različito posvećujemo pažnju. Trudimo se da budemo aktivni, ali protekla i početak ove godine značajno su uticali da fizička aktivnost bude smanjena jer smo puno vremena provodili kod kuće.
Ovde smo izdvojili nekoliko linkova na kojima se mogu naći važne informacije:
| Kod ginekologa |
| Trudnoća |
| Kontracepcija |
| Pobačaj (spontani prekid trudnoće) |
| Abortus (nasilni prekid trudnoće) |
| Polno prenosive infekcije |
| HIV i AIDS |
Jer mladi imaju pravo na slobodan pristup proverenim i tačnim informacijama koje se tiču njihove seksualnosti, reproduktivnog zdravlja i prava. Što mladi više znaju, to više kontrole imaju nad svojim životima. Seksualnost mladih ne bi trebalo ni zabrinjavati, ni nametati, već prihvatiti kao prirodan deo svakog ljudskog bića, kažu na poučnom sajtu „Važno je da znaš“, koga toplo preporučujemo, a gde se mogu naći informacije koje mlade zanimaju.
Tekst je nastao u okviru projekta „ДА НАС ИМА ВИШЕ Репродуктивно здравље младих и подстицање наталитета“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid -19 tokom jula u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati u tekstu UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom juna možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
