Do pojave zamrznute hrane uglavnom smo se hranili sezonskim voćem i povrćem. Umesto sladoleda ili hamburgera, svakako je korisnije za organizam pojesti jabuku, bananu ili šargarepu. U delovima marketa gde stoji voće i povrće sve je prisutnije organsko povrće i uopšte hrana koja nije tretirana preparatima.
Igor i Branka Medved u jednoj od centralnih slovenačkih opština Zagorje na Savi i mestu Jablan gaje organsko povrće na sedam ari i to na 720 metara nadmorske visine. Sa dometima ove proizvodnje na gazdinstvu Medved imali smo priliku da se upoznamo nedavno prilikom boravka seoskih žena iz tri okruga jugozapadne Srbije, Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog u Sloveniji u okviru projekta osnaživanja seoskih žena koji sprovodi Ženski centar Užice.
U pitanju je ekološka proizvodnja koja ima budućnost i čiji se proizvodi sve više traže. Lokalni proizvodi imaju svoje mesto u velikim marketima za šta su se slovenački poljoprivrednici izborili i tako su „mali“ dobili svoj kutak u kojem potrošači ne izostaju.
Parcela na kojoj u gazdinstvu Medved gaje organsko povrće za sada nije subvencionisana, jer je za to potrebno najmanje deset ari površine na jednom mestu. Ovo domaćinstvo ima preko deset ari organske proizvodnje, ali se ona nalazi na više lokacija.
– Imamo male površinu i ne možemo ostvariti državne subvencije. Ne radimo preradu povrća već ga direktno prodajemo na pijaci. Sami pravimo kompost, u pitanju su male količine. Stajnjak uzimamo sa farme našeg sina koji drži krave. Deo rasada proizvodimo sami, a deo kupujemo od čoveka koji drži sertifikovan ekološki rasad,- navodi Branka koja vodi preciznu evidenciju o svemu i o rasadu i o ekološkom prskanju.
Povrće ili kako se na slovenačkom kaže zelenjava najviše napadaju lepljive vaši, a krompir zlatica od koje se brane sakupljanjem. Kroz osmeh dodaju da su se sa unukom nagodili o skupljanju zlatica i da je dogovor obostrano prihvaćen.
Od gostiju iz Srbije stigao je tom prilikom i savet da morke-misirke dobro kupe zlaticu i da i one mogu da pomognu u borbi protiv upornih štetočina.
Na pitanje kako su zadovoljni stečenim iskustvom i podignutim povrtnjakom gospođa Branka odgovara da je u suštini najviše raduje porast interesovanja za organsku hranu.
– Zadovoljni smo ovogodišnjom sezonom. Raste interesovanje kupaca za ekološko povrće, a prodajemo i organska jaja, – priča Branka Medved čije povrće ima sertifikat koji je garancija kvaliteta što mnogo znači za plasman.
Pitali smo je za cene, a evo i nekih: deset organskih jaja je 3 evra, krompir pola kilograma 1 evro, zelena salata 500 grama 2 evra, paradajz kilogram 4 evra, keleraba kilogram 2 evra, luk čajevi 200-300 grama 2 evra, crni luk 250 grama evro.
– Dobili smo sertifikat Instituta u Mariboru. Kontrole su svaka dva leta, odnosno svake godine kada se ponovo dobija dozvola za prodaju, – dodaje ona.
Na ovom gazdinstvu imali smo priliku da vidimo kako se kišnica sakuplja za zalivanje i vidimo polje pomalo zaboravljene i skrajnute heljde. Sve je podređeno organskoj bašti i njenim plodovima koji mame i svojim izgledom. Posebno mirisom zdravlja i zaboravljenim ukusom koji se sve više ceni i u nekadašnjoj jugoslovenskoj republici.
