Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili „Dan spasa“ je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada u četvrtak. Za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja, a praznuje se skoro isto tako živopisno kao i Đurđevdan, pa mnogi etnolozi veruju da je reč o istim običajima podeljenim u dva dana.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem, Gospod je pokazao da je jači od smrti i nakon Vaskrsa je sa njima proveo 40 dana podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje. Nakon toga se, po predanju, popeo na Maslinsku goru i uzneo na nebo. Pre toga, učenicima je rekao: „Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.
Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu u svet i time počeli da čovečanstvo spasavaju – odatle naziv Spasovdan. Zato je ovaj dan vreme slavlja i simbol pobede nad smrću.
Mnogi običaji za Spasovdan sačuvani su još iz predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik
koliko ratara toliko i stočara. Po verovanju, na ovaj dan, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je, uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve. Zbog toga je ponegde ostao običaj da se za Spasovdan obavezno kolje jagnje, kao žrtva svecu.
Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na Spasovdan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća… svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići od zla sačuvati preko cele godine one koji su ih napravili.
Na ovaj dan se u mnogim selima organizuje litija kada povorka sa sveštenicima na čelu obilazi oko crkve i izgovara molitve. Negde se ljudi okupljaju i kod mesnih zapisa – prastarih stabala za koja se veruje da čuvaju sela. Tu se i donosi hrana, igra se i peva.
Mladići i devojke bi trebalo da na ovaj dan uzberu što više cveća jer se veruje da je Spasovdan „dobar dan za gatanje“. Potrebno je zamisliti dragu osobu i kidajući laticu po laticu polako izgovarati: „Voli me – ne voli me“. Poslednji listić koji ostane krije ujedno i odgovor na to pitanje.
Prema narodnim običajima na Spasovdan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Takođe, ne radi se nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vazneo se – na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.
Spasovdan se smatra za najsrećniji dan na koji valja započinjati sve, jer će vam u budućnosti sve krenuti na bolje.
Na ovaj dan se narod obraća svecu molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”
Naslovna fotografija: Detalj iz stare pravoslavne crkve na Baščaršiji u Sarajevu
