U Užicu je održana sednica Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije na kojoj se najviše govorilo kako teku pregovori oko minimalne cene rada. Konačna odluka o novoj ceni rada biće doneta na osnovu dogovora sindikata poslodavaca i države do 15. septembra, a primenjivaće se od 1. januara 2019. godine.
Isplata minimalne zarade do kraja ove godine je po radnom času neto 143 dinara, tako da radnik na „minimalcu“ može da zaradi od 24-26.000 dinara u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu. A minimalna potrošačka korpa iznosi 36.000 dinara. U Srbiji oko 350 000 ljudi prima minimalnu zaradu i posebno je zabrinjavajuće da se odnos prosečne i minimalne zarade iz godine u godinu smanjuje, tako što učečće minimalne zarade svake godine raste u prosečnoj zaradi i sada imamo da je dostigla nivo od 52 odsto prosečne zarade, naveli su iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe da nelogično je da neko radi i da ne može da napuni potrošačku korpu jer je minimalna zarada niža za oko 12.000 dinara.
U sindikatu očekuju da će u naredne dve -tri godine uspeti da se izjednači potrošačka korpa i minimalna zarada. Iako je u poslednje dve godine minimalna cena rada povećana za osam i 10 odsto, to je nedovoljno tako da sada novo povećanje treba da bude oko 10 odsto.
Milan Grujić, predsednik Sindikata komunalne delatnosti Srbije i vođa tima za pregovore govoreći o minimalnoj zaradi ocenjuje da je potrebno nešto promeniti u Srbiji.
-Mi smo ušli u sferu minimalne cene rada koja je previđena za vanredne okolnosti. A te vanredne okolnosti su redovne za Srbiju-.
On je dodao i da se vodi „teška borba“ a da je minimalna zarada poprimila oblik „hroničnog poremećaja“.
-Teret povećanja minimalne zarade ide na uštrb viših nivoa primanja. Od sindikata je potekao predlog da se u najkraćem roku ekonomskim merama minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, a Vlada je to prihvatila. To je veliki i jedini korak koji garantuje opstanak i fizičko preživljavanje ljudi koji tu zaradu primaju,- precizirao je Grujić.
Kod sindikata je socijalni i ekonomski faktor dominantan kada govore o budućoj egzistenciji radnika.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije ocenio je da već dugo živimo u društvu koje ima nisku cenu radne snage. U ovom periodu govorimo o minimalnoj ceni rada, a ne govorimo uopšte o zaradama. Mi smo društvo koje je dovedeno da bude veoma jeftino i da samo sebe ne poštuje. Naš stav je da minimalnu potrošačka korpa mora da napuni minimalna zarada inače čemu postojanje minimalne potrošačke korpe?- zapitao je Vuković.
Iznenađenje je što su neki poslodavci tokom pregovora, kako prenose predstavnici sindikata, izjavili da potpuno moramo da promenimo „klimu i filozofiju“ jer mladi odoše, a s kim će onda da rade ako je zarada 36.000 dinara.
Na sednici Predsedništva ocenjeno je da su se dolaskom investitora pojedini delovi Srbije razvili, dok u drugim sredinama toga skoro da nema, tako da i oni pokušavaju da pomognu stvaranju boljih uslova za radnike.
