U kovid bolnici u Beogradu Milka Tripković je bila najstariji i najomiljeniji pacijent. Od 5. avgusta kao izlečena od virusa kod kuće je na oporavku. Neguje je kćerka Slađana, a uskoro Milka ide na kontrolu.
Kada je iz užičke bolnice krenula u Beograd na lečenje, Milka nije ni znala kuda je vode, imala je bolove, i želela je da pobedi bolest, u tome su joj svojim radom i savešću pomogli zdravstveni radnici, kaže. Ovako sada, po povratku iz Beograda, tokom oporavka kod svoje kuće, priča za Užicemedia.
– Iz užičke bolnice posle nekoliko dana voze me u Beograd, u drugu bolnicu, tamo su me lepo primili i pomogli, i tamo sam se izlečila. Prvo me je lečio doktor Bogdanović, on me stvarno prihvatio kao rođenu majku. Ja sam tu bila najstariji pacijent, a oko mene je bilo dosta mladih i ljudi srednjih godina. Doktor je najpre došao kod mene, dolazile su sestre svaki čas, i šta god mi je zatrebalo svi su bili tu, i dan i noć, uvek bi me pitali, kako ti je bako, da li ti je dobro, da li te mnogo boli, bako treba li šta? Ja ne mogu da zamislim da postoje ljudi onako dobri, tu je bila i jedna doktorka koja me je obilazilia, svi su bili dobri, ne samo za mene, nego iza sve ostale pacijente, i za one mlađe koji imaju duplo manje godina nego ja. A ja sam imala poseban tretman, valjda što sam bila najstarija u toj bolnici, sa ovim virusom.
Baka Milka kaže bilo je jakih bolova, ali odmah je dobijala infuziju, razne lekove, a kada je sanitetom krenula iz Užica, nije razmišljala šta se može sve dogoditi.
– Ma, ja nisam ni znala da sam inficirana ovim virusom, oni su me iz užičke bolnice, hitno iz kreveta, prebacili u kola i pravac za Beograd. Tamo me je sačekao doktor, pa mi kaže, bako ti imaš još nekih bolesti, to je za neku drugu bolnicu, a ja njemu kažem, od vas ne idem nigde, lečite ako hoćete, a ako nećete, ništa, ja ostajem ovde! A da kažem i to, ni jednog trenutka nisam pomislila da sam bolesna i da mogu da umrem, ma ništa od toga! Imala sam neku silu koja me je držala, te nisam ni suzu pustila kada me je moja porodica ispratila na put ka Beogradu. Vidim ja, kćerka plače, a ja njoj kažem, ma šta je to, eto mene ovde u Čajetini ponovo za koji dan!
Ljudi iz baka Milkinog okruženja i članovi njene porodice kažu, uvek je bila vedrog duha, spremna sve da pretvori u šalu, te je tako i uspela da pobedi korona virus. A sama baka Milka dodaje:
– Uopšte nikada ne mislim na bolesti, kao mala imala sam problema sa kičmom, a sada su tu staračke bolesti, uvek sam bila vesela, nikada mi nije padalo na pamet hoću li umreti ili živeti, bog je sa mnom, pa kako mu drago, a eto sada mi je pružio mogućnost da pobedim ovaj virus. I zato hvala i nebu i zemlji i neka svima bude kako treba! A ja svima poručujem da se odmah obrate svom lekaru čim dobiju povišenu temperaturu. Ja sam čekala četiri dana, isčekala bih još da me jedno veče kćerka i zet nisu hitno odveli kod lekara. Eto, sve se dobro završilo, ja se sada osećam bolje, još sam iznemogla, ali počela sam da jedem, jedino se zamorim kada duže pričam, ali ja sam već dosta stara, mnoge sam vodila bitke sa životnim teškoćama, i pobeđivala, a kažu mi, ovo mi je još jedna životna pobeda.
Milku neguje kćerka Slađana Vlasonjić. Još u aprilu njeni dever i jetrva imali su pozitivan test na korona virus, ali bez simptoma i bili su u kućnoj izolaciji. Kada je majka Milka dobila visoku temprearturu, uplašila se za njeno zdravlje.
– Kada se sve to događalo, ja sam plakala. Ona je mene tešila da će sve biti u redu, da se ne sekiram. Majka nije bila na respiratoru već samo na kiseoniku, i evo sve se dobro završilo. I sada smo opet zajedno u Čajetini, u našoj porodičnoj kući. Treba da je vodim na kontrolu, da čujemo šta će lekari reći. Ona je sada dobro, sedi, priča, jede, smeje se, vratila joj se boja lica, raspoložena je, – priča Slađana.
Tekst: Novka Ilić
Foto: Privatna arhiva/Slađana Vlasonjić
