Ključna reč: SRPSKI MANASTIRI

Na ovaj veliki praznik i crveno slovo ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu - veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Sveti Luka Lučindan, srpska slava i veliki praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, slvave vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC).

Tomindan, Sveti Toma, praznik koji pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) slave kao sećanje na jednog od dvanaestorice apostola. Slavi se kao krsna, ali i esnafska slava. Obeležavaju ga drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.

Blaga Marija, praznik je koji slave vernici i Srpska pravoslavna crkva u spomen na Mariju Magdalenu. Po narodnom verovanju bila je sestra Gromovnika Ilije, veoma poštovana kod Srba, posebno među ženama.

Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. U selima užičkog kraja obavezno se praznuje Jeremijevdan i meštani se tog dana mole Bogu i proroku Jeremiji da tokom leta njih i njihovu stoku sačuva od zmija.

Pravoslavni vernici Svetog Vasilija poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu - veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Na svojom obroncima Zlatibor “skriva” dva dragulja od velike kulturne i duhovne vrednosti: manastire Uvac i Dubravu. Podignuti uz sam kanjon reke Uvac, čuvenu po meandrima čije slike krase neke od najpoznatijih svetskih turističkih časpopisa i sajtova, posetiocima pored kulturnog iskustva nude i doživljaj prave netaknute zlatiborske prirode.

U vreme velike seobe krušedolski kaluđeri sa manastirskim dragocenostima prebegli su u Sentandreju, a vratili su se 1697. Mitropolit Isaije Đaković 1710. je iz Beča preneo mošti Arsenija Čarnojevića u Krušedol... Posle bitke kod Petrovaradina 1716. Turci su u odstupanju opljačkali i zapalili manastir...“