Ključna reč: PRAVOSLAVLJE

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave uspomenu na Ćirila i Metodija, zaslužne za širenje pismenosti među slovenskim narodima. Danas je i državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture.

Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. U nekim krajevima Srbije, poput užičkih sela, su se održali običaji i narodna verovanja o kojima se i danas vodi računa.

Sveti Marko je česta krsna slava ali i slava pojedinih gradova i mesta. Slavi se dosta u Šumadiji, ali i u užičkom kraju.

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji slavi veliki broj domaćinstava, pa se ova slava nalazi pri samom vrhu po broju slavara u Srbiji. Ove godine zbog koronavirusa Đurđevdan će većina slaviti u porodičnom krugu.

Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog "praznika nad praznicima", običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa "Hristos vaskrse", na šta vam oni odgovaraju "Vaistinu vaskrse"!

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini.

Posle Cveti, koje su pravoslavni vernici i SPC obeležili u nedelju, u toku je velika ili strasna nedelja a traje do Vaskrsa, koji spada u najveće hrišćanske praznike.

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave jedan od najlepših praznika - Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica. Praznik je poštovan kod Srba, i mnogi ga slave kao svoju krsnu slavu.

Kažu da je dobro započeti bilo kakav veći posao na Blagovesti, kao što su otvaranje prodavnice, gradnja, donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju naš dosadašnji životni pravac.

Vaskršnji post ima više naziva, Veliki post, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja, zatim, Časni post, zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst, ali i Velika četrdesetnica, zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana.