UNESCO baština – Neka od njih se danas nalaze pod zaštitom UNESCO-a, što je dokaz da je kultura Balija važna ne samo za domaće stanovništvo, već i čitav svet. Kroz ovaj tekst istražićemo neke od najznačajnijih lokacija kulturnog nasleđa koje najbolje oslikavaju Bali.
Ukoliko volite daleke destinacije, naša topla preporuka je da isplanirate jedno divno putovanje na ovo ostrvo. Ako se odlučite da krenete, putovanje na Bali je iskustvo koje ćete pamtiti čitavog života, u to smo sigurni. Da bi smo ovu našu tvrdnju i dokazali, predstavljamo vam sedam znamenitosti koje treba posetiti, videti i doživeti na Baliju, a koje su pod zaštitom UNESCO-a.
UNESCO baština: Hram Besakih
Bali je poznat kao ostrvo bogova. Ne postoji još puno mesta na svetu gde ćete pronaći tako velik broj hramova na tako malom prostoru. Besakih je najveći i najznačajniji verski objekat na ostrvu, pa se sa razlogom još naziva i majkom svih hramova.
U stvari, to je kompleks verskih objekata koji se nalaze u selu Besakih na padinama planine vulkana Agung. Sastoji se od 23 zasebna hrama posvećena različitim bogovima koje poštuju hindusi na Baliju. Ovaj kompleks ima ogromnu duhovnu i kulturnu vrednost za lokalno stanovništvo. Može se slobodno reći da je Besakih za Balinežane isto kao što su za Srbe Hilandar, Visoki Dečani ili Studenica.
Najveći i najznačajniji hram je Penataran Agung (veliki hram države) koji zauzima centralno mesto u kompleksu. Izgrađen je u sedam nivoa, a veličanstveno stepenište je ukrašeno figurama iz čuvenog hinduističkog epa Ramajane.
Ovo je obavezna turistička lokacija za sve one koji prvi put posećuju Bali. Nalazi se na istoku ostrva i potrebno je nešto više od sat i po vremena vožnje autobusom od aerodroma u Denpasaru da bi se stiglo do hramova. UNESCO je Besakih označio kao deo svetske kulturne baštine još 1995. godine.
UNESCO baština: Kraljevski kompleks Taman Ajun
U bukvalnom prevodu, Taman Ajun znači “Prekrasan vrt”. To je kraljevski kompleks smešten u selu Mengvi nedaleko od Denpasara čiji ga naziv savršeno opisuje. Kompleks je sagrađen u 17. veku kao rezidencija kraljeva i služio je kao centralno mesto za obavljanje religijskih ceremonija i obreda.
Jedna od glavnih karakteristika Taman Ajuna je arhitektura koja kombinuje tradicionalni balijski stil sa elementima kineskog građevinarstva. Kompleks se sastoji od više dvorišta i hramova, okruženih prekrasnim vrtovima i bazenima sa ribom i lotosima. Turistima se ovde pruža prilika da uživaju u prekrasnom okruženju i osete mir i duhovnost u pravom smislu te reči.
Taman Ajun se nalazi oko 30 kilometara severno od aerodroma u Denpasaru. Gotovo sve turističke agencije zbog blizine ali i zbog značaja kompleksa organizuju posetu ove znamenitosti. Deo svetske kulturne baštine Taman Ajun je postao 2012. godine.
UNESCO baština: Tradicionalni plesovi Kečak i Barong
Kečak (na balinežanskom kecag) je tradicionalan ples sa elementima drame koja se izvodi uz muziku. On prikazuje odlomke i priče iz starog hinduističkog epa Ramajana. Turisti koji posećuju Bali su oduševljeni ovim plesom koji je postao jedan od osnovnih elemenata zabave koju turistički vodiči organizuju za posetioce ostrva.
Osim Kečaka, tu je i Barong, još jedan od tradicionalnih plesova na Baliju. Barong predstavlja borbu između dobra i zla, između dobrog boga Baronga i zlog Rangda. Kao važan deo balijske kulture, ali i nešto što privlači veliku pažnju turista, od 2018. godine uvršten je na listu nematerijalne svetske baštie UNESCO-a.
Pirinčane terase Jatiluvih
Jatiluvih je složenica od reči “jati”, što znači “pravilo”, i “luvih” čije je značenje “predivno”. To su zapravo pirinčane terase smeštene u centralnom delu Balija koje predstavljaju tradicionalan način uzgajanja pirinča na ostrvu. Nalaze se u istoimenom selu po kome su i dobile ime, u području Tabanan, na obroncima planine Batukaru.
Turisti koji posećuju Bali i ove terase pirinča, mogu uživati u šetnji zelenim poljima i posmatrati neverovatne prizore, ali i doživeti mir i lepotu ruralnog života na Baliju. Osim toga, postoji mogućnost iznajmljivanja i vožnje bicikla i planinarenja za one koji žele “bržu” avanturu.
Kao i Taman Ajun, i Jatiluvih su 2012. godine od strane UNESCO-a proglašene svetskom kulturnom baštinom.
Drugo mesto gde možete videti pirinčane terase je Tegalalang. Ove terase nalaze se severno od Ubuda i podjednako su lepe kao i terase u Jatiluvihu. Obilazak ovog mesta pruža vam priliku da napravite par sjajnih fotografija kao uspomenu za ceo život.
Sistem za navodnjavanje “subak”
Subak je jedan od najjednostavnijih sistema za navodnjavanje koji su razvili upravo stanovnici Balija. Sastoji se od niza kanala i brana kojima se reguliše da u pirinčano polje uđe taman onoliko vode koliko je potrebno za optimalnu snabdevenost.
Ovaj tradicionalni metod navodnjavanja ima duboko ukorenjenu simobliku za narod Balija. Predstavlja zajedništvo, održivosti i ravnotežu između ljudskih aktivnosti i prirode. Reflektuje filozofiju “Tri Hita Karana” koja ukazuje na harmoniju između čoveka, prirode i božanstava. UNESCO je prepoznao Subak kao primer izvanredne kulturne, pejzažne i poljoprivredne arhitekture jednog naroda i 2012. godine ga uvrstio na svoju listu.
Arheološko nalazište Goa Gajah
Za one koji rado posećuju pećine u Srbiji i koji vole arheologiju, a posebno speleologiju, idealno mesto na Baliju je Goa Gojah. “Slonova pećina” je arheološko nalazište smešteno u blizini sela Bedulu, oko šest kilometara južno od Ubuda. To je kompleks koji se sastoji od pećine sa više unutrašnjih prostorija, dvorišta i hramova oko nje.
Pećina je dobila naziv zbog ulaza oko kojeg je uklesana figura u obliku slonove glave. Okolina ulaza je isto tako ukrašena figurama koje predstavljaju mitološka bića i likove demona.Unutar same pećine nalazi se velika prostorija koja je korišćena za meditaciju i molitve. Njeni zidovi su takođe ukrašeni reljefima koji prikazuju scene iz hinduističke mitologije. Ova umetnička dela datiraju iz perodoa od 9. od 11. veka i smatraju se važnim primerima ranog hinduističkog umetničkog izraza na Baliju.
Nalazište Goa Gajah dobilo je status UNESCO-ove svetske baštine 1995. godine
Batik, tradicionalna balinežanska umetnost
Batik je tradicionalna umetnost ukrašavanja tkanine koja zauzima veoma značajno mesto u balinežanskoj kulturi. Ova tehnika ukrašavanja se koristi u mnogim zemljama sveta, ali je posebno poznata i priznata u Indoneziji i na Baliju. Umetnici sa Balija koriste vosak kako bi izradili konturu odnosno uzorak, a zatim uz pomoć boja stvaraju prekrasne crteže na tkaninama i odevnim predmetima.
Turisti koji dolaze na Bali iz različitih delova sveta često kupuju odevne predmete ukrašene na ovaj način. Jako su prijatni za nošenje jer su uglavnom izrađeni od pamuka, ali isto tako predstavljaju i divan suvenir sa ovog jedinstvenog putovanja. UNESCO je prepoznao batik kako nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva 2009. godine, baš kao što je to slučaj sa našim lončarstvom iz Zlakuse.
Poseta ovim jedinstvenim verskim i kulturno-istorijskim spomenicima, kao i uživanje u prirodnim lepotama ostrva pružaju jedinstvenu priliku da “uronite” u bogatu baštinu koju neguje narod Balija. Zato, ako se još uvek niste odlučili na kojoj dalekoj destinaciji biste mogli da provedete vaš naredni godišnji odmor, razmislite o Baliju, ostrvu bogova i prirodnih lepota.
Ukoliko volite, osim ovih lepota na Baliju, daleke destinacije, tu je tekst o Njujorku, a ukoliko volite da istražujete Srbiju, ili regiju, prilika je da pogledate neke od naših reportaža. Pored toga, podsećamo – UNESCO baština je i naša Zlakusa, odnosno lončarstvo, a tu je zanimljiv naslov Crepuljari stigoše do UNESKA, pa o šljivi i šljivovici.
Autorka: Srbijanka Stanković
