Međunarodni praznik rada 1.maj je povod da se sa jedne istorijske distance, danas sagleda položaj i stanje radničkih prava. I čini nam se da se ništa suštinski nije promenilo. Poslodavci i dalje jure profit ne birajući sredstva a radnici i sindikati mukotrpno nastoje da očuvaju i poboljšaju svoja prava i izbore se za bolji život. To je začarani krug u kome poslodavci uvek nalaze nove forme za ekploataciju radnika, navodi Drašković.
-Zato i danas kao i pre 132 godine kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme, poslodavci gledaju sa čuđenjem kada se traži da poštuju osmočasovno radno vreme, da prekovremeni rad svedu na najmanju moguću meru, obezbede pristojne zarade, bezbedno i zdravo radno mesto.
Činjenica da ni jedna promena u društvu nije zaposlenima ništa dobro donela ne daje nam za pravo da prestanemo da se borimo,– upozorava naš sagovornik.
– Naprotiv, to je istorijska borba koja dok je sveta rada i kapitala neće prestati a samo organizovani radnici imaju šansu da se odupru halapljivom svetu kapitala.
Zato je sindikat ostao jedini istinski zaštitnik radničkih prava. Teško je zamisliti u kakvom bi položaju bili radnici kada ne bi bili sindikalno organizovani. Znamo koja
su radnička prava, ali kako ih ostvariti i zaštititi nije ni lako, ni jednostavno. Sindikat mora da bude čvrst, informisan, stručan i ono što je najvažnije mora da ostane u bliskom kontaktu sa radnicima da iz njihovih zahteva i ideja crpi svoju snagu kao i podršku za svoj rad. Istinski dijalog sa socijalnim partnerima na svim nivoima je od nesagledivog značaja i obostranog interesa jer je sindikat bitan faktor u izgradnji socijalno pravednog društva kome bi trebalo svi da težimo. Nažalost, svedoci smo i brojnih primera kada se ne dozvoljava sindikalno organizovanje od strane poslodavaca a sindikalni aktivisti se šikaniraju pod pretnjom gubitka radnog mesta.
Savez samostalnih sindikata Srbije obeležava 115. godina svog postojanja i delovanja i ovakvi postupci su nedopustivi i u suprotnosti sa zakonskim rešenjima i međunarodnim konvencijama a nadležne institucije države to ne smeju samo da posmatraju.
Najčešće žalbe radnika se odnose na radno vreme, na prekovremeni rad koji se u pojedinim slučajevima ne plaća, na preraspodelu radnog vremena kojе se često zloupotrebljava. Zatim na neadkvatnu zaštitnu opremu i nebezbedne uslove rada a u pojedinim slučajevima i na mobing. Naravno, najozbiljnije primedbe su na niske zarade od kojih većina ne može pristojno da živi. Nažalost, mnogi zbog straha za radno mesto ćutke prelaze preko niza problema sa kojima se suočavaju.
Što se sindikata tiče, ističe Drašković tu nema nikakvog kompromisa sa poslodavcima.
– Raspolažemo sa širokim spektrom mogućnosti za pravovremenu pomoć. Ukoliko radnik ispunjava svoje radne obaveze uživa svu zaštitu od sindikata, uključujući upozorenja poslodavcu, obraćanje državnim institucijama kao i svetskim i evropskim sindikalnim asocijacijama. Raspolažemo i sa stručnim službama koje su uvek spremne da besplatno ponude radno pravnu zaštitu pred nadležnim pravosudnim organima. Stalna aktivnost na ovom polju daje rezultate u smislu opreznijeg postupanja poslodavaca kada su u pitanju prava zaposlenog. Zato i ovim putem želim da ohrabrim sve zaposlene a posebno članove našeg sindikata da odlučno i bez straha stanu u odbranu svojih prava a naša pomoć svake vrste neće izostati.
Posebna je odgovornost na predsednicima i organima sindikalnih organizacija da se maksimalno angažuju i budu u funkciji zaposlenih i njihovih prava čime će učvršćivati poverenje i veru u neophodnost sindikalnog organizovanja.
– Već više godina se razmatraju razne platforme o tome u kakve i koliko duboke reforme moramo ići, pa sam siguran da će se u narednom periodu naći prihvatljiva rešenja. Ako se to ne desi reforme će se desiti same po sebi, ali to neće biti dobro, – ocenjuje naš sagovornik.
Sindikati u svetu imaju jake fondove, visok stepen radničke solidarnosti, drugačije su organizovani a sindikalna diciplina u relizaciji programskih ciljeva je na daleko višem nivou.
– Uz sve teškoće moramo brže raditi na promeni svesti zaposlenih a sa državom na unapređenju partnerskih odnosa kako bi bili spremni da se uključimo u porodicu evropskih naroda sa svim njenim vrednostima i standardima. Može i mora dosta toga da se uradi, ali se to kod nas teško i sporo prima. Čini mi se da svako pokušava da zaštiti svoj mali interes.
Poboljšanje nekih sistemskih zakona svakako bi bilo od koristi, a pre svega poštovanje važećih i aktivno učešće sindikata u kreiranju novih zakonskih rešenja. Moramo jasno reći i radnicima i sindikatima da je došlo vreme za ozbiljne reforme. Ovakva sindikalna organizovanost postoji više od 50 godina i veoma sporo ide u korak sa promenama vlasničkog i društvenog ambijenta u Republici Srbiji.
U narednom periodu, zaključuje Drašković unapredićemo saradnju sa inspekcijskim službama kako bi broj eventualnih zloupotreba smanjili na najmanju moguću meru. Zatim, će aktivno učestvovati u rešavanju problema u Povereništvima sindikata na teritoriji Zlatiborskog okruga.
– Posebna pažnja biće posvećena učlanjavanju novih članova jer pored jedinstva i masovnost članstva je od velikog značaja. A radićemo i na edukaciji članstva i sindikalnih aktivista jer znanje je temelj modernog sindikata.
