Dan državnosti i Sretenje slavi se dva dana, 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva značajna istorijska datuma a poklapa se sa verskim praznikom Sretenje Gospodnje. U Kragujevcu je 1835. godine proglašen prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
Centralna svečanost u Srbiji povodom dana Dana državnosti i Sretenja, održava se u Orašcu u prisustvu visokih zvaničnika Srbije i Republike Srpske.
Povodom Dana državnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće u Beogradu odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.
Sinoć je sa Savske terase Kalemegdanske tvrđave u Beogradu izvršena počasna artiljerijska paljba.
Dan državnosti i Sretenje – U Orašcu 1804. doneta odluka o prvom srpskom ustanku
Na ovaj dan 1804. godine, srpski ustanici su na Zboru u Orašcu doneli odluku da pokrenu Prvi srpski ustanak sa Karađorđem na čelu.
Prvi srpski ustanak je bio ustanak Srba u Beogradskom pašaluku i okolnih šest nahija protiv Turaka, a otpočeo je kao pobuna protiv dahija. Ovaj događaj prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815., koji je doveo do stvaranja Kneževine Srbije.
Istog toga dana, 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi ustav Srbije, jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog doba – Sretenjski ustav.
Dan državnosti i Sretenje – Sretenjski ustav
Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, ali i na prostoru bivše Jugoslavije. Iako je Srbija u to doba u mnogo čemu dosta kaskala za evropskim zemljama, naročito jer nije imala samostalnost, a jezik i kultura njenog naroda su bili pod turskim i austrijskim uticajem, ipak ovo je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba.
Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac Dimitrije Davidović je isteran iz službe.
Osim što je prvi, ovaj ustav ima veliki značaj i zato što su u njemu izražene najveće potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine.
Na Sretenje se proslavljao Dan državnosti Srbije upravo od skupštine na kojoj je donet Sretenjski ustav 1835. do osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut.
Republika Srbija ponovo počinje da proslavlja na ovaj verski praznik Dan državnosti 2002. godine, od kada se obeležava uz velike počasti na svim državnim nivoima.
Dan državnosti i Sretenje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica novorođenog Hrista uvela u hram da ga posveti Bogu.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru. Ovaj praznik slavi se od 554. godine.
Sveto pismo kaže kako “četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti”. Iako ni jedno, ni drugo nije bilo potrebno, ipak zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o svoj zakon, koji je On bio dao kroz svoga slugu i proroka Mojsija.
Narodni običaji
U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.
Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć. Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Hroniku kovid – 19 tokom februara možete pogledati na UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom januara možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
A najvažnije servisne informacije u Užicu možete pogledati OVDE.
