Ivanjdan veliki praznik, kažu da se sunce tri puta zaustavi tog dana. Jovan Krstitelj je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, a nazivaju ga i Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje.

Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista – 7. jula – i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja. Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Pesvetoj Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u jerusalimski hram se javio arhanđel Gavrilo.

Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio začeće već stare i bezdetne Jelisavete, žene Zaharijeve, koji nije odmah poverovao reči anđela Gavrila. On je zato ostao nem sve do osmoga dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena, Zaharije na daščicu napisao: „Jovan mu je ime“. Tada mu se vratio govor.

Manastir Dubrava (Foto: Nada Tošić UžiceMedia)

Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je upokojen u vreme cara Iroda. Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija (uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog) u Cetinjskom manastiru.

Sveti Jovan Preteča i Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u našem narodu. Današnji veliki praznik slavi se i kao dan kumstava i pobratimstava. U našem narodu i danas se kumstvo izuzetno ceni poštuje i često se kaže: Bog na nebu, kum na zemlji!

Koliko je Jovan Krstitelj veliki svetac potvrđuje i to što su u kalendaru SPC njemu se posvećena tri praznika – osim današnjeg Ivanjdana, tu je još i 20. januar – Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, te 11. septembra – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Narodni običajina Ivanjdan

Na Ivanjdan veliki praznik pletu se venci od ivanjskog cveća, a pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu.

Cveće, Zlatibor (Foto: Iz arhive UžiceMedia)

Na dan ovog velikog sveca praktikuju se i različiti običaji. Jedan od njih je i pletenje venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se kite kapije. Venčići se čuvaju do narednog Ivanjdana.

Srbi veruju i da se venčići od jovanove trave dan posle praznika kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Oni štite dom od zla, uroka i nesreće čitave naredne godine.

Ivanjdan – Devojački praznik

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.

Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. Lepe mlade Gružanke na ovaj dan su u saksiji sejale po malo žita, a na Petrovdan gledale kako je niklo.

Na Ivanjdan devojke od poljskih trava ispletu venčiće, propuste ih kroz nedra bujna, pa kroz njih „progleđuju“ seoske momke. Vele da momak mora „poludeti“ za onom koja kroz taj venac bude progledala.

Postoji i verovanje da se na taj dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.

Devojke gataju i da li će se te godine udati i ko im je suđenik. Ponegde na taj dan udavače stave u lonac malo zemlje i poseju nekoliko zrna pšenice, pa na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.

Ivanjdan i ivanjska noć

Smatra se i da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku moć, naročito isceliteljsku, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane. Ali, ne nestane odmah sva podarena snaga, zadrži se i preko dana, uglavnom do samog podneva.

Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.

U predvečerje na Ivanjdan veliki praznik, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre oko kojih se igralo i pevalo.

Eko selo Nevidio (Foto: N.Tošić UžiceMedia)

Hroniku kovid – 19 tokom jula možete pogledati na UžiceMedia.

Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Najvažnije servisne informacije tokom jula možete pogledati OVDE.

- Advertisement -