Ćirilična baština, osma po redu, održana u Bajinoj Bašti i Rači. Akademik Matija Bećković ovogodišnji je dobitnik prestižne nagrade „Ćirilična darovnica“. Laureat je ovo značajno priznanje zaslužio svojom nepokolebljivom i višegodišnjom javnom odbranom nacionalnog pisma kroz medijske nastupe, govore i intervjue.
Direktor Ustanove „Kultura” Nikola Vasiljević otvorio je manifestaciju. Predstavio ovogodišnji program i istako da je vredno što iz godine u godinu „Ćirilična baština” okuplja sve više učesnika i posetilaca. I da je uvek bogatiji i raznovrsniji program. Čime dodatno potvrđuje svoj značaj u očuvanju srpskog jezika i kulturnog identiteta.
Predsednik Organizacionog odbora „Ćirilične baštine” i pomoćnik predsednika opštine Bajina Bašta Siniša Spasojević pozdravio je prisutne goste. I izrazio veliku zahvalnost prof. dr Isidori Bjelaković iz Matice srpske. I prof. dr Aleksandru Milanoviću, direktoru Muzeja ćirilice, na izuzetnom doprinosu i podršci koju su pružili pri osnivanju državnog Muzeja ćirilice. I svim aktivnostima za koje se Bajina Bašta zalaže poslednjih godina, a koje se tiču očuvanja ćirilice.
Obraćajući se prisutnima, prof. dr Isidora Bjelaković, sekretar Odeljenja za književnost i jezik Matice srpske, istakla je da je očuvanje ćirilice jedno od ključnih opredeljenja Matice srpske.
„Sve ono što Matica srpska radi, a njen primarni zadatak jeste okupljanje svesrpskog naroda na čitavom srpskom prostoru, građenje mostova i podsticanje interkulturalnosti uz istovremeno negovanje nacionalne svesti, jeste ono što čini i Bajina Bašta svih ovih godina”, rekla je Bjelaković, naglasivši da upravo ovakve manifestacije imaju veliki značaj u negovanju nacionalnog identiteta i kulture.
ĆIRILIČNA BAŠTINA Položaj ćiriličkog pisma danas je znatno bolji nego prethodnih decenija
Direktor Muzeja ćirilice prof. dr Aleksandar Milanović govorio je o ovogodišnjim dobitnicima „Ćirilične darovnice”. Ocenivši da su svojim dugogodišnjim javnim delovanjem dali značajan doprinos očuvanju i afirmaciji ćirilice.
Prema njegovim rečima, položaj ćiriličkog pisma danas je znatno bolji nego prethodnih decenija. A doprinos Bajine Bašte tom procesu je od izuzetnog značaja.
„Bajina Bašta je epicentar srpskog ćiriličkog kulturnog kruga i značaj koji je dala procesu borbe za ćirilicu je nemerljiv”, zaključio je Milanović I dodao da se nada da će naredni dani biti posvećeni uživanju u ćiriličkom kulturnom krugu.
Nakon svečanog otvaranja izvedena je predstava „Bogojavljenje”. Nastala po motivima poezije i eseja Matije Bećkovića. Ova nesvakidašnja scenska bajka, za koju tekst i režiju potpisuje Ana Đorđević, nastala je spajanjem prepoznatljivih stihova i eseja akademika Matije Bećkovića sa originalnim dramskim scenama.
Predstava polazi od apsurdnog i provokativnog pitanja — šta bi se dogodilo kada bi se Bog zaista pojavio među nama? Kroz oštru satiru, duhovite, ali i duboke dijaloge, komad se bavi ljudskim slabostima. Kao i pitanjima vere, morala i kolektivnog identiteta. Izuzetnu energiju na scenu bioskopa „Vlaja” doneli su Svetozar Cvetković, Nebojša Milovanović i Milovan Filipović.
ĆIRILIČNA BAŠTINA Ovogodišnji dobitnik nagrade „Ćirilična darovnica“ Akademik Matija Bećković
Akademik Matija Bećković ovogodišnji je dobitnik prestižne nagrade „Ćirilična darovnica“. Koja mu je svečano dodeljena u okviru manifestacije „Ćirilična baština“ u Bajinoj Bašti. Laureat je ovo značajno priznanje zaslužio svojom nepokolebljivom i višegodišnjom javnom odbranom nacionalnog pisma kroz medijske nastupe, govore i intervjue.
Dodela prestižnog priznanja dolazi nakon svečanog programom u gradskom bioskopu. Kojim je zvanično otvorena tradicionalna, osma po redu „Ćirilična baština“.
Smotra iz godine u godinu iznova potvrđuje status Bajine Bašte kao prestonice borbe za zaštitu nacionalnog pisma. A ovogodišnji program usmeren je na jačanje i afirmaciju jezičkog identiteta srpskog naroda kroz prizmu istorijskog nasleđa i savremenih kulturnih tokova.
„Ono što je primarna delatnost Matice srpske, istovetno je vizija koju Bajina Bašta istrajno sprovodi godinama unazad“, naglasila je prof. dr Bjelaković.
Siniša Spasojević, začetnik „Ćirilične baštine“, podsetio je na početne motive i razvojni put ovog projekta. Prema njegovim rečima, osnovna namera bila je da se upravo iz male lokalne sredine pokrene široka društvena platforma na nacionalnom nivou.
Bajina Bašta za to ima ogroman istorijski kapital koji čine manastir Rača. Vekovno čuvanje Miroslavljevog jevanđelja. I čuvena Račanska književno-prepisivačka škola, što je čini prirodnim epicentrom borbe za očuvanje ćiriličnog pisma.
U Muzeju ćirilice svečano obeležena slava Muzeja, praznik Svetih Ćirila i Metodija i Dan muzeja.
Ovaj značajan dan protekao je u duhu molitve, zajedništva i poštovanja prema nasleđu koje čuvamo. Program je započeo Svetom liturgijom u Manastiru Rača, nastavljen šetnjom „Stazama Račana“, lomljenjem slavskog kolača i stručnim vođenjem kroz muzejsku postavku.
Neka nas delo Svetih Ćirila i Metodija i dalje podseća na značaj pisma, jezika i duhovnog identiteta koji nas povezuje.
Organizatori manifestacije su poručili da će i narednih godina uz bogat i raznovrstan program, nastojati da okupe što veći broj posetilaca. I da će nastaviti misiju negovanja, očuvanja i promocije duhovnog, kulturnog i prirodnog nasleđa Srbije.
Tekst i foto: Opština Bajina Bašta /TO Tara Drina Bajina Bašta/UM
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
