Rakijada 2025 – U zlatiborskom selu Šljivovica održan je 14. po redu šljivovački Sajam domaće rakije. Po tradiciji program je počeo potpaljivanjem kazana, simbolom početka manifestacije i očuvanja tradicije pečenja rakije. Po kojoj je ovaj kraj nadaleko poznat.
U porti crkve Svete Marije Magdaline u zlatiborskom selu Šljivovici održana je 14. po redu, tradicionalna manifestacija „Rakijada 2025“. I ove godine okupila brojne meštane, goste i ljubitelje dobre domaće rakije.
Manifestaciju je otvorio predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović, potpalio kazan i naglasio da je važno da se očuvaju naša sela. Da se stvara ambijent da ovde ljudi ostaju da žive.
– To nije lako jer je odgovoran posao. Ali ako verujemo u ono što radimo i ako radimo u opštem interesu, sigurno je da će biti kvalitetniji život i bolji uslovi za ostanak ljudi u malim sredinama i seoskim mesnim zajednicama, – rekao je Stamatović i dodao:
– Kada se popenjete Gold gondolom na vrh Tornika možete videti da je samo mali deo Zlatibora pod gradnjom, a naša sela su udaljena po 20-30 kilometara od centra. Sve to treba da se obezbedi infrastrukturom. Zato i ulažemo napore da održimo naše tradicionalne manifestacije kao što je Sajam rakije. Koji gledamo da unapredimo, omasovimo i sačuvamo taj naš brend, – rekao je predsednik opštine Stamatović.
Rakijada 2025 Velika zlatna medalja dodeljena je Radovanu Šućuroviću iz Šljivovice
Pobednik ovogodišnjeg Sajma domaće rakije i dobitnik Velike zlatne medalje je Radovan Šućurović iz Šljivovice, koji je po oceni žirija napravio najbolju šljivovicu.
Dobitnica Zlatne medalje za ocenu kvaliteta rakije od šljive je Cveta Rajevac iz Branežaca.
Po tradiciji, dodeljene su i nagrade za najlepše dvorište, najbolje uređen voćnjak i najbolju pitu, čime je još jednom istaknuta posvećenost meštana očuvanju vrednosti, ukusa i lepote svog kraja.
Nagradu za najlepše uređeno dvorište dobila je Mirjana Đoković. A priznanje za najuređeniji voćnjak pripalo je Dobrisavu Janjiću. Najbolju pitu savijaču napravila je Dragana Rosić. Posebno priznanje za doprinos manifestaciji dobio je Kosta Mihajlović, jedan od osnivača „Rakijade“. Priznanja im je uručio direktor „Eko agrara“, Marko Marić.
Posetioci su imali priliku da uživaju u degustaciji ocenjenih rakija, kao i da obiđu izložbu tradicionalnih domaćih proizvoda i starih zanata, čime je još jednom potvrđeno bogatstvo kulturne i gastronomske baštine ovog kraja.
Rakijada 2025 Dobitnici nagrada 14. Sajma domaće rakije – Šljivovica:
U kategoriji DESTILERIJA:
Specijalne rakije:
Srebrnu medalju za ocenu kvaliteta specijalne rakije nanovače – „Stara Zlatiborka“, Tripkova
Voćne rakije:
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta voćne rakije lozovače i rakije od dunje – „Prezident“, Šljivovica
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta voćne rakije od dunje – Podrum „Dodić“, Rogačica
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta voćne rakije od kajsije – „Prezident“, Šljivovica
Rakije od šljive:
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta rakije od šljive – „Čačanka“d.o.o, Čačak
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta rakije od šljive – „Biser –NB“, Arilje
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta rakije od šljive – Podrum „Dodić“, Rogačica
Rakijada 2025 U kategoriji INDIVIDUALNIH PROIZVOĐAČA
Specijalne rakije:
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta specijalne rakije klekovače – Goran Jaraković, Bioska
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta specijalne medene rakije – Dragan Kolaković, Čajetina
Voćne rakije:
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta voćne rakije od jabuke – Velibor Kostadinović, Šljivovica
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta voćne rakije od kruške viljamovke – Goran Jaraković, Bioska
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta voćne rakije lozovače – Dragan Cvetković, Gračac, Vrnjačka Banja
Zlatnu medalju za ocenu kvaliteta voćne rakije od divlje kruške – Borivoje Joksimović, Priboj
Veliku zlatnu medalju za ocenu kvaliteta voćne rakije od dunje – Goran Jaraković, Bioska
Rakije od šljive:
Zlatne medalje za ocenu kvaliteta rakije od šljive dobili su: Zoran Starčević iz Užica, Miloš Radovanović iz Šljivovice, Dušan Vojinović iz Branežaca, Nikola Milić i mesta Rošci sa Kablara, Miladin Milovanović iz Ljubanja, Konstantin Lukić iz Stapara, Dragan Cvetković iz Vrnjačke Banje, Radenko Marković iz Užica, Branko Dabić iz Čajetine, Dobrisav Janjić iz Tripkove, Boban Mlađenović iz Aranđelovca, Krsta Šobotović iz Šljivovice i Goran Jaraković iz Bioske.
Rakijada 2025 – Zdravicama pozdravili domaćine i goste
Pečat svečanosti dali su zdravičari Todor Delić, Budimka Tošić i Đađa Urošević, koji su svojim zdravicama pozdravili domaćine, goste i sve prisutne ljubitelje dobre kapljice.
U kulturno-umetničkom delu programa – Rakijada 2025 – nastupilo je Kulturno-umetničko društvo iz Šljivovice, uz pratnju trubačkog orkestra.
Veče je obeležio nastup „Goci benda“. Organizatori manifestacije su Opština Čajetina, „Zlatiborski eko agrar“, Kulturni centar „Zlatibor“, Turistička organizacija „Zlatibor“ i Mesna zajednica Šljivovica.
U nastavku teksta podsetićemo se prve „Rakijade“ održane u Šljivovici u dvorištu Osnovne škole. Od pre nekoliko godina manifestacija se održava u porti crkve Svete Marije Magdaline.
RAKIJADA – PRVI ŠLJIVOVAČKI SAJAM Rakijice rako, ja te volim jako!
Nigde u Srbiji ne pravi se rakija tako dobrog kvaliteta kao u Šljivovici, ocena je stručnog žirija. Koji je na prvom Sajmu za najbolju rakiju, od stotinak prispelih uzoraka, odabrao onu proizvedenu u domaćinstvu Ljubodraga Kaljevića.
Na drugi dan Vaskrsa zlatiborsko selo ŠLjivovica bilo je „meka“ za ljubitelje dobre kapljice, kada je i organizovan Sajam. Meštani su imali šta da ponude posetiocima iz okolnih mesta, ali i gostima Zlatibora, Tare i Mokre Gore. Dominirali su Beograđani i Vojvođani i ovu priliku iskoristili da degustiraju staru, ali i probaju novu „ispod lule“ na licu mesta, pečenu baš za ovu priliku.
Većina je posetu iskoristila da kupi dobru rakiju ali i neki od drugih domaćih proizvoda, pre svega suvomesnatih, mlečnih, ali i meda, kupinovog vina. Oni sa kojima smo razgovorali kažu da im se ovakva ideja dopala, da će ponovo doći, ne propuštajući da pohvale domaću šljivovicu koju su ovde probali.
Sličnog mišljenja su i oni koji su činili žiri, stručnjaci iz “Rubina”, te instituta iz Niša i Fabrike alkohola iz Lunovog Sela, i bez dvoumljenja kažu:
“Nigde u Srbiji se ne pravi rakija takvog kvaliteta kao u Šljivovici”
Kosta Mihailović, tehnički direktor Fabrike alkohola iz Lunovog Sela, predsednik žirija, podseća da je proizvodnja rakije šljivovice počela u ovim krajevima i to baš u Šljivovici davne 1868. godine i da su organizatori taj podatak iskoristili kako bi ozvaničili proizvodnju tu gde je izvorno i započela, a da je to i te kako bitno za brednidranje naše rakije u Evropskoj uniji. Po njemu je najvažnije to što je dobar odziv, da su bezmalo svi domaćini iz većine zlatiborskih sela prijavili svoj proizvod na ovom svojevrsnom takmičenju.
– Velika je stvar masovnost, da ljudi shvate da je ovo dobar brend ali nije na odmet podsetiti i na poslovicu koja kaže: rakiju ne treba piti, ali ako je piješ treba piti srpsku šljivovicu, a posebno ako je iz sela Šljivovice,- kaže Mihailović. On pojašnjava da za rakiju treba imati dobru sirovinu, dobar tehnološki proces. Ali i da zahteva higijenu pri proizvodnji kao novorođenče. Moraju se, tvrdi, pratititi i svetski trendovi, a oni se vraćaju tradicionalnom načinu u proizvodnji.
– Na stranim sajmovima trend su organska pića. A mi koji smo po tome najpoznatiji, nemamo organsku rakiju. To znači da prestanemo sa prskanjem i dodavanjem đubriva voću. Neophodno je izvršiti dehemizaciju. Jer je u prošlom veku bila aktuelna hemizacija poljoprivrede kako bi se povečala proizvodnja, čime se tri puta povećala otrovnost. Dakle, traži se čista organska hrana kao nekada, pa ne kaže za zalud da je hrana lek, a lek hrana,- ističe Mihailović. On je najavio da će naredne godine učiniti sve kako bi se proivodnja rakije podgila na još veći nivo.
Promocija šljive i Šljivovice
Potpaljen kazan, vo na ražnju, zdravi proizvodi, rukotvorine vrednih meštana, obavezna šatra sa pevačicom bili su dekor kome mnogi nisu odoleli. A organizatori su ovim ideju staru više od decenije pretočili u stvarnost.
Nastoje da bolje promovišu Šljiivovicu, selo sa blizu 500 domaćinstava i hiljadu i po žitelja, jednom od najvećih u čajetinskoj opštini, kako bi stvorili povoljniji ambijent za razvoj privrede i turizma, kaže Arsen Đurić, direktor Turističke organizacije „Zlatibor“ koja je uz čajetinsku opštinu i Mesnu zajednicu Šljivovica organizator Sajma.
Nagrade najboljim proizvođačima
Ovakave manifestacije, kaže on, pokušaj su razvoja seoskog turizma u zlatiborskom kraju, gde postoji već nekoliko udruženja ovog tipa i 400 kategorisanih ležajeva u seoskim domaćinstvima.
– Iskreno se nadam da će ova ideja biti prihvaćena i narednih godina, kao ove, a potvrda uspešnosti je broj onih koji su posetili Sajam. Ideja je više nego dobra, a to što selo nosi baš takvo ime, gde se proizvodi dobra šljivovica treba iskoristiti i pospešiti proizvodnju koja se polako zaboravlja, – kaže Đurić uz napomenu da se sve radi u cilju promovisanja ovog kraja i proizvoda.
Stručni žiri je ocenjivao 87 rakija, smatram da šljivovica mora biti brendiran proizvod ovog kraja. Očekujem da će ovo doprineti daljoj promociji ovog kraja, ali i da će selo Šljivovica postati poznatije.”
Prvi sajam imao je takmičarski karakter, a među brojnim uzorcima šljivovice, medovače, klekovače žiri je imao težak zadatak. Nakon celodnevnog većanja doneta je odluka da se najbolja rakija pravi u domaćinstvu Ljubodraga Kaljevića iz Šljivovice. Drugo mesto pripalo je rakiji proizvedenoj u Krivoj Reci u domaćinstvu Vladimira Đenića. Dok je trećeplasirani Rade Tomonjić iz Šljivovice.
Nagrade su pripale i Milanu Milojeviću i Đorđu Šukiloviću, Šljivovcima, dok je prema oceni publike najbolja rakija Milenka Jovanovića iz Tripkove.
U Tijanića vodenici
Da bi sadržaj bio potpuniji priređena je izložba slika Jelene Tijanić Savić i Bojana Savića, u Tijanića vodenici – galeriji. Jelena je autor znaka Šljivovice, postavljenog na ulasku u mesto koji dan pre Sajma, dok je Bojan autor znaka Sajma.
Toga dana mogla se pogledati i izložba rukotvorina meštana Šljivovice. Organizovan je seminar na temu „Zahtevi EU za kvalitet srpske šljivovice“ ali i susreti sela ovog kraja uz bogat kulturno – umetnički program.
Bila je ovo prilika i za nadmetanje zdravičara, poput „Ja ću ovu nazdraviti svima, koliko vas ovde ima“, potom, „Rakijice rako, ja te volim jako, a ti mene rako u jendek polako“, ili pak, „Šljivovice, rakijom poznata, evo sad ti otvaramo vrata. Neko više, neko ima manje, kod nas brate sad je takvo stanje…“
Imalo je i onih koji su imali poneku zamerku na manifestaciju organizovanu u Šljivovici. A prilika za „popravni“ biće već narednog proleća.
Sve u svemu, želje organizatora za oživljavanje posustale proizvodnje srpskog nacionalnog pića u selu po kome je i dobilo ime, prizvodnja zdrave hrane, razvoj seoskog turizma, imaju dobru šansu za uspeh.
Tekst i foto Rakijada: N.Tošić
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
