U noći između subote i nedelje (24. i 25. oktobra) sat se pomera unazad, sa 3.00 na 2.00 sata, tako da ćemo u nedelju spavati jedan sat duže.
Pomeranje časovnika za jedan čas unazad praktikuje se u Srbiji svakog poslednjeg vikenda u oktobru kada i počinje zimsko računanje vremena, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale iz Ministarstva privrede. Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu 2021. godine.
Računanje vremena i pomeranje sata datira iz antičkog perioda. Međutim, u modernom dobu Bendžamin Frenklin je tokom devetogodišnjeg perioda koji je proveo kao američki ambasador u Francuskoj napisao esej Ekonomični projekat za smanjenje troškova i svetlosti u kojem je sugerisao da Parižani mogu da smanje upotrebu sveća tako što će se ranije buditi ujutru i provoditi vreme uz prirodnu svetlost.
Kako promena vremena utiče na naš organizam?
Da postoji veza između promene vremena i zdravlja ljudi zapazio je još Hipokrat. On je uočio da klimatske, tj. vremenske promene, utiču pozitivno i/ili negativno na ljude, što zavisi od sredine u kojoj čovek živi, njegovog prilagođavanja, psihofizičkog i zdravstvenog stanja, životne dobi. Kako na naš organizam utiče vraćanje kazaljki za jedan sat u nazad?
Zbog kraćeg dana, tj. manje dnevnog svetla, moguć je manjak energije, bezvoljnost, jači apetit, poremećaji spavanja, pojačana želja za slatkim i smanjena želja za seksom. Igranje s prirodnim ciklusom često uzrokuje i smanjenu produktivnost i gubitak interesa za rad, a postajemo podložniji bolestima i umorniji smo, ali ima jedna baš dobra vest.
Švedski naučnici nedavno su upozorili da se prelaskom na letnje računanje vremena povećava opasnost od srčanog udara, dok pomeranje sata na zimsko vreme smanjuje tu opasnost.
Stručnjaci iz Instituta Karolinska u Stokholmu utvrdili su da se broj srčanih udara smanji za pet odsto nakon pomeranja sata na zimsko vreme.
