Ivanjdan je hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru.
Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista – 7. jula – i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja. Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Pesvetoj Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u jerusalimski hram se javio arhanđel Gavrilo.
Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio začeće već stare i bezdetne Jelisavete, žene Zaharijeve, koji nije odmah poverovao reči anđela Gavrila. On je zato ostao nem sve do osmoga dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena, Zaharije na daščicu napisao: „Jovan mu je ime“. Tada mu se vratio govor.
Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je upokojen u vreme cara Iroda. Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija (uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog) u Cetinjskom manastiru.
Sveti Jovan Preteča i Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u našem narodu. Današnji veliki praznik slavi se i kao dan kumstava i pobratimstava. U našem narodu i danas se kumstvo izuzetno ceni poštuje i često se kaže: Bog na nebu, kum na zemlji!
Koliko je Jovan Krstitelj veliki svetac potvrđuje i to što su u kalendaru SPC njemu posvećena tri praznika – osim današnjeg Ivanjdana, tu je još i 20. januar – Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, te 11. septembar – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Narodna verovanja i običaji na Ivanjdan
U našem narodu postoji mnogo verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom. Jedno od narodnih verovanja vezuje se za devojke, koje bi noćuoči Ivanjdana trebalo da odu na livade, upale vatru i beru cveće i travke od kojih će uplesti venac.
Dok to čine, treba da pevaju pesme: „Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka“ ili „Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo; Ivan je cveće nabrao, majci u krilo metao, a majka s krila na zemlju“.
Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. jula treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.
Venci od ivanjskog cveća se na današnji dan stavljaju na ograde i vrata kuća i tu treba da ostanu preko čitave godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono. Ubrano bilje se čuva kao lek protiv raznih bolesti. Pred kraj dana, u mnogim selima Srbije se i danas pale velike vatre oko kojih se igra i peva uz pomenute pesme.
U vinogradarskim krajevima se na ovaj dan ništa ne radi. Kaže se da vinogradi najbolje rastu i do sedam dana posle Ivanjdana jer ih čuva Sveti Jovan.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“.
Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre oko kojih se igralo i pevalo.
