Od početka 2019., računajući i najnoviji slučaj u Šapcu, od 28. jula, u Srbiji je u porodično partnerskom nasilju ubijeno 15 žena. U slučaju ubistva u Novom Sadu, 24. maja, kada je muškarac, osim supruge ubio i njene roditelje i ubistva u Pančevu, 12. jula, ubice su imale izračene mere zabrane prilaska po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. Mreža Žene protiv nasilja smatra da su ova ubistva pravilnom procenom rizika i postupanjem po zakonu mogla biti sprečena.
Kada je reč o postupanju u slučaju nasilja, činjenica je da žene sa iskustvom nasilja često ne žele, iz straha ili nekog drugog razloga da se pridruže krivičnom gonjenju počinioca, ali to ne oslobađa postupajućeg policijskog službenika obaveze da podnese krivičnu prijavu po službenoj dužnosti. Tačno je da u Srbiji nema dovoljno mesta u sigurnim kućama. Tačno je i da nisu doneta podzakonska akta za određene zakone i da nije, još, uspostavljena jedinstvena baza podataka. Poznato je da su uslovi u kojima rade predstavnici institucija često neadekvatni. Sve to, međutim, nije opravdanje za nepostupanje po zakonu.
U zaključcima u vezi sa primenom Konvencije protiv diskriminacije žena, 2019., CEDOW Komitet osvrće se na ono što i ženske grupe prepoznaju kao jedan od velikih izazova u zaštiti žena od nasilja u Srbiji – „neadekvatne procene rizika“ od eskalacije nasilja.
Zato pozivamo osnovna javna tužilaštva, centre za socijalni rad i policiju u Srbiji da u rad grupa za koordinaciju i saradnju uključe ženske grupe i konsultuju ih prilikom utvrđivanja liste rizika i izrade plana zaštite za žrtvu. Ženske grupe poznaju istoriju određenih konkretnih slučajeva nasilja i njihove procene i mišljenje mogu biti od velike važnosti za zaštitu žene.
Dobra procena rizika ključ je dobro napravljenog plana zaštite i možda ključ da se spasi nečiji život.
U ime Mreže Žene protiv nasilja: Snežana Jakovljević, koordinatorka udruženja žena „Peščanik“ iz Kruševca.
