Zahvaljujući na poverenju Željko Bodrožić je istakao da će se u narednom periodu NUNS suočiti sa svim problemima na medijskoj sceni, ali i nastaviti dalji aganžman na odbrani medijskih sloboda.
Obraćajući se pre glasanja na skupštini NUNS-a, Bodrožić je rekao da je NUNS udruženje koje je od osnivanja svakoj vlasti bilo konfrontirano, jer se od prvog dana zalaže za slobodu izražavanja i mišljenja i novinarska prava.
On je kazao da članstvo NUNS-a planira da u narednom periodu obiđe sva mesta u Srbiji u kojima imaju svoje poverenike i da se njihov rad osnaži kroz pronalaženje projekata za njih.
Bodrožić je kazao da se cela organizacija mora ojačati, naročito njegov projektini tim, koji je održao udruženje u proteklom periodu.
–Mi se nalazimo pod režimom koji u mnogome podseća na onaj iz ’90-ih godina prošlog veka, samo što sad nema rata i pucanja. To je razlog da se zbijemo i ojačamo udruženje uprkos svim podmetanjima svih ovih godina, – kazao je Bodrožić.
Bodrožić je govorio o problemu sa Medija centrom, rekavši da taj problem ne bi bio toliko veliki da se ne radi o NUNS-u, čiji članovi su protivnici sadašnje vlasti koja je ugušila slobodu izražavanja.
Navodeći da problemi sa Medija centrom postoje odavno, Bodrožić je kazao da je NUNS odlučio da se završi ceo proces njegove prodaje tako što će ustupiti osnivačka prava za četiri miliona dinara Demostatu, koliko je neophodno za izmirenje duga prema gradu, a da će u narednih 10 godina moći da koriste njihove prostorije za svoje sastanke i događaje.
Na izbornoj Skupštini Željko Bodrožić je bio jedini kandidat za predsednika NUNS-a.
Željko Bodrožić, novi predsednik NUNS-a
Željko Bodrožić je rođen 1970. godine u Kikindi. Novinarstvom se bavi od 1991. godine. Tokom devedesetih godina radio je u više lokalnih medija (TV KI, Ki-press, Kikindske novosti, RTV VK), a oktobra 1998. godine sa grupom mlađih novinara iz Kikinde i okoline pokrenuo je nedeljnik „Kikindske“, novine na srpskom i mađarskom jeziku.
Od tada do danas uređuje „Kikindske“, a od 2008. godine izdavač nedeljnika je privredno društvo „Partizanska štampa“, čiji je osnivač i direktor.
Zbog svojih tekstova više puta je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih osuđivan u sudovima Srbije i „drakonski“ novčano kažnjavan, pa se na te presude žalio međunarodnim organizacijama i sudovima, tako da je prvi novinar u našoj zemlji koji je dobio spor protiv države pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Njujorku (2005. godine), kao i dva spora pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (2009. godine).
Bodrožić je objavljivao tekstove u dnevnim novinama „Naša borba“ (Bg), „Blic“ (Bg), „Dnevnik“ (NS) i“Danas“ (Bg), nedeljnicima „Vreme“ (Bg), „Bulevar“ (NS) i „Novi magazin“ (Bg), mesečnicima“Republika“ (Bg) i „Status“ (Bg), te internet portalima „Peščanik“ i „E-novine“.
Za svoj novinarski rad 2001. godine dobi je NUNS-ovu novinarsku nagradu za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac„.
Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije od 1998. godine. Bio je član Izvršnog odbora NUNS-a u tri mandata i angažovan u brojnim akcijama i projektima, a od 2014. godine je i potpredsednik udruženja. Član je i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).
Angažovan je i u Savezu antifašista Vojvodine i Srbije i predvodim Udruženje antifašista Kikinde.
Bodrožić je bio portparol i jedan od organizatora građanskih protesta 1996/97. i 2000. godine u Kikindi, a sa kolegama iz redakcije „Kikindskih“ u prethodnih 18 godina organizovao je u Kikindi veliki broj tribina i akcija posvećenih slobodi medija i izražavanja, radničkim pravima i promociji antifašizma, kao i brojne književne večeri, izložbe i koncerte.
Oženjen je Ljiljanom Rodić-Bodrožić i imaju troje dece – Filipa, Davida i Borisa.
