Zbog pandemije neće se odlaziti u crkve, pošto je na snazi zabrana kretanja za vaskršnje praznike, praznik će se obeležiti u porodičnom krugu.
Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata. Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće.
Vaskršnja poslanica patrijarha Irineja
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika, Vaskrsa, patrijarh srpski Irinej uputio je poslanicu, u kojoj se između ostalog kaže:
Draga braćo i sestre i draga deco duhovna,
Ovogodišnji Vaskrs dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili. Živimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila čovečanstvo. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće?
Našavši se u ovakvim nevoljama, moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze. Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote milionâ ljudi! „Smiri se, gordi čoveče!“ – poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena.
U radosti Hristovog Vaskrsenja imamo sve vas, draga deco duhovna, vas u otadžbini i vas rasejane širom sveta, u svojim molitvama i očinski sve vas pozdravljamo sveradosnim pozdravom:
Hristos vaskrse!
Vaskrsnju poslanicu, koju je preneo RTS, u celosti možete pogledati OVDE.
Narodni običaji
U čitavom hrišćanskom svetu postoji niz običaja za Vaskrs. Jedan od njih je običaj darivanja farbanim jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Jaja se, po tradiciji, boje na Veliki petak, u nekim krajevima običaj je da se to radi na Veliku subotu, dan uoči Vaskrsa.
Prvo obojeno jaje se ostavlja na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”.
Na Vaskrs je porodica odlazila u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravljao: „Hristos vaskrse!“ i „Vaistinu vaskrse!“
Pozdrav je uobičajen sve do Spasovdana. Kad se iz crkve vrate kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane na molitvi, predaje mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas čita „Oče naš“.
Nakon zajedničke molitve ukućani ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: „Hristos vaskrse!“, a ostali mu odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!“
Običaj je da se na Vaskrs prvo jedu kuvana vaskršnja jaja, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
Odabrali smo još neke od vaskršnjih običaja u različitim krajevima Srbije:
- Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu;
- Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje;
- Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine;
- Ako Vaskrs padne pre Đurđevdana nije se u nekim krajevima jelo jagnjeće meso;
- Za Vaskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima;
- Na Vskrs se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove;
- Na Vaskrs, prvi, drugi i treći dan, neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe.
Ne moramo se pridržavati svih običaja, ali će većina porodica praznik obležiti farbanim jajima.
Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Hristos vaskrse!
