Na mene lično najlepši utisak je ostavila Banjska stena. Sa ovog vidikovca puca pogled na drugu stranu, bosansku, tamnozelenu Drinu, kojom je i iscrtana granica sa ovom sada susednom državom.
Došli smo sa kremanske strane i od centra Tare do vidikovca je nekih petnaestak kilometara. Postoji deonica makadamskog puta, a upozorili su nas da ako idemo peške, vodimo računa, jer postoji mogućnost da vidimo medveda. Na moju sreću to se nije desilo.
Uživala sam u prelepim krajolicima, prizorima tarske šume. Dugo smo hodali makadamom, a potom po opalom lišću, udisali čist vazduh. Osećaj je divan i nije to lako opisati. Mora se doživeti!
Nismo nimalo lutali, sve je dobro obeleženo putokazima i snalazili smo se bez ikakavih problema. Nema uspona, sve je ravno. Odlično za šetnju.
Sa vidikovca se vidi Drina, Bosna, sela na drugoj strani, hidroelektrana Perućac.
Prelep pogled sa ovog vidikovca se urezao u moje sećanje minulog novembra, što se može videti na fotografijama ove mini foto reportaže. Verujem da će tako i ostati.
Oduševljenje ovim vidikovcem nisu krili ni ostali sa kojima sam bila na Banjskoj steni.