Ovogodišnji Svetski dan srca biće propraćen različitim aktivnostima, kako promotivnim kampanjama, tako i pregledima građana, savetima o zdravlju i faktorima rizika, sa ciljem da se ukaže na značaj kardiovaskularnih bolesti i sprečavanje njihovog nastanka promenom načina života.
Svetska federacija za srce poziva ljude da utiču na članove svojih porodica da uoče i promene loše životne navike (upotreba duvana, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana).
Glavni cilj ovogodišnje kampanje je promocija svih oblika fizičke aktivnosti, jer je fizička neaktivnost četvrti vodeći uzrok umiranja u svetu. Prema istraživanjima, 44 odsto odraslog stanovništva Srbije je fizički neaktivno. Smatra se da je osoba nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno primenjuje tridesetominutnu fizičku aktivnost umerenog inteziteta.
Svetski dan srca, 29. septembar, Srbija dočekuje sa neslavnom statistikom. Samo od akutnog koronarnog sindroma dnevno umre 13 ljudi.
Ili još preciznije, u našoj zemlji svakog sata šest osoba umre od kardiovaskularnih bolesti! Stopa umiranja od bolesti srca i krvnih sudova je u Srbiji veća od 50 odsto, viša nego u zemljama Evrope.
Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći javno zdravstveni problem. Godišnje, u svetu, od KVB umre 18 miliona ljudi. Procenjuje se da će broj umrlih od ove grupe bolesti do 2030. godine dostići 23 miliona i postati prvi uzrok smrtnosti širom planete.
Svakog dana u svetu od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre prosečno 49.000 osoba, a svaki 10. umrli je uzrasta od 30 do 70 godina.
Više od 75 odsto svih smrtnih ishoda potiče iz nisko i srednje razvijenih zemalja, a 80 odsto svih smrti od KVB je posledica infarkta i šloga.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji su tokom 2018. godine od KVB umrle 52.663 osobe. Skoro svaki peti umrli od KVB imao je od 30 do 70 godina.
Da bi se na vreme otkrile kardiovaskularne bolesti radi se skrining kardiovaskularnog rizika jednom u pet godina: za muškarce od navršenih 35, a za žene od navršenih 45 godina (ako je žena ušla u menopauzu pre 45. godine, skrining se radi ranije).
Prema podacima Registra za akutni koronarni sidrom (AKS), u 2018. godini u Srbiji se u proseku dnevno registruje 61 slučaj obolelih od AKS. Od ovog sindroma dnevno, u proseku, umire 13 osoba.
Najniže stope obolevanja i umiranja registovane su u Regionu Vojvodine, a najviše stope u Regionu Južne i Istočne Srbije. Akutni koronarni sindrom čine: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt.
Male promene u životnom stilu, koje se odnose na prestanak pušenja, redovnu fizičku aktivnost i pravilnu ishranu, mogu da pomognu u prevenciji KVB.
Sa druge strane, starije osobe, osobe muškog pola i osobe sa pozitivnom porodičnom istorijom trebalo bi da dodatno vode računa o svom kardiovaskularnom zdravlju.
