Rodno odgovorno budžetiranje – Neophodan i sveobuhvatan proces, koji nimalo nije lak, prvenstveno zbog toga što se ljudi plaše promena. Većina lokalnih samouprava u Srbiji, kao što je i Užice, su formirale potrebne institucionalne mehanizme. Ali čini mi se da ti mehanizmi nisu funkcionalni, kaže Gordana Savić, kordinatorka projekta.
Realizuje se uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan koje implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM). Finansijski je podržan od Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.
Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces. Podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti. Projekat treba da doprinese sigurnom i bezbednom životu građana i građanki stvaranjem održive politike rodne jednakosti u Republici Srbiji.
Rodnodno odgovorno budžetiranje u Srbiji
Republika Srbija je donela više zakona i strateških dokumenata u kojima definiše rodnu ravnopravnost kao jednaku mogućnost, vidljivost i zastupljenost muškaraca i žena u svim sferama privatnog i javnog života.
Međutim, uspostavljanje pravnog okvira za postizanje rodne ravnopravnosti ne znači da se rodna ravnopravnost primenjuje u praksi, pojašnjava Gordana Savić, kordinatorka. Ističe da je Užički centar za ljudska prava i demokratiju projekat počeo još prošle godine, u julu mesecu.
– Uradili smo analizu kako se rodno odgovorno budžetiranje kao alat primenjuje na lokalnom novou. I to u 70 gradova i opština u čitavoj Srbiji. Aktivnost u Užicu se odnosi na lokalne aktere, lokalne aktiviste nevladinih organizacija, predstavnike institucija. Informišemo ih o tome zašto je važan taj alat rodnog odgovornog budžetiranja u zajednici. Treba da zajednički isplaniramo kako da kao zajednica odgovorimo i kao zajednica učestvujemo u rodno odgovornom budžetiranju.
Na pitanje zašto je rodno odgovorno budžetiranje bitno Savić kaže da su važne dve stvari. Bitno je pre svega što ono obezbeđuje jednak pristup uslugama u zajednici, jednako i muškarcima i ženama i svim marginalizovanim grupama.
– Pored toga pristup rodnoj ravnopravnosti je malo širi i uopšte se ne tiče toga da budžet treba da podelimo na muški i ženski budžet. Nego prosto da ujednačimo pristup muškarcima i ženama, osobama sa invaliditetom, deci i mladima, raseljenim licima, LGB populaciji i uslugama u zajednici.
A do toga se dolazi tako što se radi rodna analiza usluga projekta. To je jedna karika koja nedostaje u svim lokalnim samoupravama koje smo mi obuhvatili ovim projektom, – kaže kordinatorka.
Šta je još bitno kod rodno odgovornog budžetiranja?
Rodno odgovorno budžetiranje počinje tako što je Zakon o rodnoj ravnopravnosti predvideo da ostali, Zakon o lokalanoj samoupravi, Zakon o budžetu, uvrste princip rodne jednakosti. I nalažu ne smao jedinicama lokalne smaouprave, nego i svim ministarstvima da se radi plan rodno odgovornog budžetiranja.
Da lokalne zajednice prema zakonu formiraju određena tela, institucionalne mehanizme. Loklane samouprave su formirale te institucionalne mehanizme, ali čini mi se da ti mehanizmi nisu funkcionalni, – ističe Savić.
– Ako mi kao zajednica planiramo jednu uslugu, a ta usluga nije uvrštena u budžet, nema je u budžetu, mi kao da tu politiku i odgovor na te lokalne izazove kao da nismo ni planirali.
A koliko se po ovom pitanju odmaklo u Gradu Užicu?
– Mi imamo sve ono što je potrebno da bi se rodno odgovorno budžetiranje primenjivalo, a opet najveći teret pada na lokalni budžet. Na ljude koji su zaposleni u budžetu i direktni i indirektni korisnici apsolutno nemaju dovoljno interesovanja da definišu rodno odgovorne ciljeve i rodno odgovorne indikatore. Ne zato što neće, već zato što imaju previše posla ili nemaju kapaciteta da to urade, – ističe Savić.
Ona dodaje da je radionica u Užicu namenjena upravo tome da se raspoloživim mehanizmima pomogne Gradu Užicu i drugim gradovima. Da se mehanizmi kao što je Savet za rodnu ravnopravnost, Komisija za rodnu ravnopravnost, tim za rodnu ravnopravnost za rodno odgovorno budžetiranje, da oni pomognu da se sve politike na lokalnom novou urodne. Da te politike odgovore zakonskim zahtevima.
– Postoji Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost i mogu da kažem da taj plan odgovara trenutnoj situaciji. Ali da se ta savetodavna tela i komisije formiraju u onom trenutku kada dođe nova Skupština ili novi skupštinski savez one odgovarraju tom izbornom ciklusu.
Mi trenutno nemamo kao grad formiran savet za rodnu ravnopravnost, mandat prethodnom savetu je istekao a ovaj se još nije formirao. Imamo vakum u realizaciji, – istakla je Gordana Savić.
Podsetimo, Savet za rodnu ravnopravnost je šire telo koje kreira politiku a Komisija je sastavljena od odbornika i dobornica. Njihov zadatak jeste da analiziraju sva dokumenta koja se kreiraju u lokalnoj samoupravi, strateška dokumenta, lokalne akcione planove. Da se u suštini vidi da li oni imaju rodnu analizu i rodnu komponentu.
Tokom edukativne radionice u Užicu učesnici su bili aktivni, navedeno je više primera iz prakse.
Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Udruženje građana Užički centar za ljudska prava i demokratiju postoji preko 24 godine. Radi na promociji i zaštiti ljudskih prava u saradnji sa građanima, lokalnim samoupravama, privredom i drugim organizacijama civilnog društva.
Za još informacija iz oblasti društva, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
