Po izboru selektora u pitanju su predstave „Korešpodencija“, Zvezdara teatar, t. Borislav Pekić, r. Gorčin Stojanović, „Kad bi Sombor bio Holivud“, Narodno pozorište Sombor, autorski projekt Kokana Mladenovića, „Ožalošćena porodica“, Narodno pozorište, t. B. Nušić, r. Jagoš Marković, . „Zašto je poludeo gospodin R?“, JDP, R. W. Fasbinder, r. Bobo Jelčić, „Ukroćena goropadnica“, HNK Split, Šekspir, r. Ivan Plazibat, „Pet života pretužnog Milutina“, Atelje 212, t. Milena Marković, r. Aleksandra Milavić Dejvis, „Krvave svadbe“, Budva Grad Teatar, t. Federiko Garsija Lorka, r. Igor Vuk Torbica. U čast nagrađenih na festivalu će biti izvedena predstava „Strah i beda Trećeg rajha“, Narodnog pozorišta u Gračanici, t. B. Breht, r. Slobodan Skerlić.
Pozorišni kritičar Bojan Munjin u reči selektora navodi:
-Sa stalnom mišlju u glavi da užički pozorišni festival treba da bude arena dobrog teatra, u kojoj će se nadmetati vrhunska gluma i valjana režija, zajedno sa majstorima pera pozorišnih komada i svim drugima koji stvaraju magiju pozorišne umetnosti, pristupili smo i ove godine izboru predstava za festival. Naravno, ključan kriterij bila je i užička publika, kao i mnogi gosti festivala, jer zbog tog temeljnog nadahnuća koje se preliva sa pozornice u gledalište, zbog čega su ljudi tako privrženi teatru, pozorište postoji već hiljadama godina. Zato, užički festival ne neguje neki poseban žanr i nije ograničen estetskim koncepcijama, na liniji tradicionalno – moderno, nego jedino i neprestano pokušava da zaista bude dobar i da publici pruži svake večeri dva sata plemenitog užitka. Ali, ovaj festival svake godine ima i svoj slogan, kojim želi da zada intonaciju onoga šta će se događati na pozornici i oko nje.
Za ovogodišnji festival izabrali smo rečenicu Branislava Nušića koja glasi „Bolje je da gledamo život u pozorištu, nego pozorište u životu“, jer njena glavna misao, da je pozorište ogledalo života, kao i da taj tragičan, tužan i smešan život, često liči na pozorište – ta se misao kao nevidljiva nit provlači kroz mnoge od izabranih predstava. Jedna od takvih predstava je „Korešpodencija“ Zvezdara teatra, koja, uz sijaset dobrih glumaca, pokazuje kako se obiteljske peripetije pretvaraju u teatar, ili, Nušićeva „Ožalošćena porodica“ iz Narodnog pozorišta u Beogradu, koja, uz karakterističan humor slavnog komediografa, pokazuje to „pozorište u kući“ na crnohumoran način, u kojem se svi pomalo možemo prepoznati. Još jedna porodična drama dolazi iz JDP-a, „Zašto je poludeo gospodin R?“, u vrlo modernoj režiji Bobe Jelčića, kao što je to, u smislu drugačijeg čitanja klasike i Šekspirova „Ukroćena goropadnica“ iz Splita, koja puca od energije mladih glumaca i štimunga Mediterana. Atelje 212 dolazi na festival sa crnom komedijom „Pet života pretužnog Milutina“, u kojoj je čitava srpska historija ušla na pozorišne daske a crnogorske „Krvave svadbe“ iz Budve (u koprodukciji sa SNP-om iz Novog Sada), u režiji verovatno najtalentiranijeg mladog reditelja u regionu, Igora Vuka Torbice, pokazuju da život može postati i krvavi teatar. Konačno, gledaćemo i hvaljeni „Kad bi Sombor bio Holivud“, Narodnog pozorišta iz Sombora, predstavu koja se, kako je naglasila pozorišna kritika, igra bez reči i koja publiku ostavlja bez daha i koja govori o prvom jugoslovenskom sineasti Ernestu Bošnjaku koji je želeo da život prenese na film i da od Sombora napravi tvornicu pokretnih slika. Poštovani ljubitelji pozorišta, nadamo se da ćete uživati.
