Ključna reč: VASKRS

Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kavog veselja i proslava, jer je to za hrišćane dan velike žalosti. Shodno novonastaloj situaciji praznik se neće obeležavati u hramovima.

Uskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i grehom, slave danas hrišćanski vernici koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru.

Vaskršnji ili Časni post počinje danas za pravoslavne vernike a završava se na Vaskrs, koji ove godine pada 2. maja. U vreme Vaskršnjeg posta ne odričemo se samo hrane, već taj period treba provesti u molitvi, praštanju i pokajanju.

Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog "praznika nad praznicima", običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa "Hristos vaskrse", na šta vam oni odgovaraju "Vaistinu vaskrse"!

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini.

Posle Cveti, koje su pravoslavni vernici i SPC obeležili u nedelju, u toku je velika ili strasna nedelja a traje do Vaskrsa, koji spada u najveće hrišćanske praznike.

Vaskršnji post ima više naziva, Veliki post, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja, zatim, Časni post, zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst, ali i Velika četrdesetnica, zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana.

Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, slavi se tri dana, pa je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom. Narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!"

Vaskršnje jutrenje je u ponoć, u produžetku liturgija, drugog i trećeg dana Vaskrsa liturgije počinju u 8 časova.

Cilj ovog posta jeste da najveći hrišćanski praznik Vaskrs dočekamo u miru i tišini.