Ona je sa grupom studenata istraživala način izveštavanja šest dnevnih novina (Danasa, Politike, Blica, Večernjih novosti, Kurira i Informara) o rušenju u Hercegovačkoj ulici i taj izveštaj je tokom prethodne nedelje predstavljen u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.
Slučaj Savamala svoj koren ima u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, kada je dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, dvadesetak ljudi sa fantomkama pod ni dan danas nerazjašnjenim okolnostima, bez dozvole i najave srušili blok zgrada u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Uplašeni građani zvali su policiju, koja je odbijala da izađe na uviđaj.
U međuvremenu, grad Beograd je dozvolio da na mestu srušenih objekata počne gradnja parkinga u okviru projekta „Beograd na vodi“. Više hiljada građana je nakon rušenja izašlo na ulice zahevajući da se utvrdi ko je, zašto i po čijem nalogu srušio objekte u Savamali.
– Mediji su tokom čitave godine izveštavali o „slučaju Savamala“ prilično neujednačeno i sa očigledno opadajućim interesovanjem, iako počinioci rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici nisu otkriveni, a odgovornost nije utvrđena, navodi se u ključnim nalazima istraživanja.
Ovaj slučaj bio je tema ukupno 706 priloga u šest dnevnih novina, a u još 527 tekstova je uzgred spomenut.
Način izveštavanja bio je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom. Većinu tekstova su, objavile dve referentne dnevne novine Danas i Politika – 70 odsto ukupnog broja tekstova. Polutabloidi Blic i Večernje novosti izveštavali su znatno manje (20 procenata), dok su Kurir i Informer najmanje pisali o ovom slučaju (10 odsto tekstova).
Ilustracije radi Danas je objavio ukupno 343 teksta, što je gotovo jednako koliko i sve ostale dnevne novine zajedno. Danas je pri tom uključivši u polemiku veliki broj javnih ličnosti i građanskih aktivista najviše doprineo da se čuju stavovi civilnog društva o ovom slučaju.
Sa druge strane Informer čestom upotrebom senzacionalističkih naslova i karikiranjem simbola kao što su „žuta patka“ i „fantom“ trivijalizuje značaj ovog slučaja.
Zanimljivo je takođe i to da je polovina tekstova imala aktuelan povod, dok je nešto više od 10 odsto nastalo povodom pseudo događaja, a više od trećine inicijativom samih novinara.
Danas se u izveštaju navodi i kako dobar primer pokušavanja da se interes javnosti za čitav događaj održi čak i kada je vlast temu pokušavala da potisne u zaborav.
Zastupljenost aktera ukazuje i na vidljivu polarizaciju „vlasti“ i „društva“ u slučaju Svamala – oko 40 odsto aktera svih priloga su Aleksandar Vučić, Siniša Mali i Nebojša Stefanović i organi zaduženi za istragu. U podjednakoj meri su zastupljeni i aktivisti grupe Ne davimo Beograd, nezavisne institucije, građani i javne ličnosti.
Iako se na prvi pogled može doneti zaključak da je izveštavanje ujednačeno, situacija nije takva, jer se „opšti ton o glavnim akterima veoma razlikuje“. Dok predstavnici vlasti imaju priliku da objasne svoju ulogu, odbrane se od kritike i sami kritikuju, aktivisti civilnog društva, posebno u tabloidima, često su meta kritike, a da pri tom nemaju nikakvu mogućnost da odgovore.
„Slučaj Savamala“ postao je paradigmatičan za stanje pravne države i slobode medija u Srbiji. On je pokazao da je scena dnevnih novina izrazito asimetrična, te da je njenim prekomponovanjem došlo do formiranja ogromnog bloka provladinih medija, a samim tim i do temeljne promene uloge medija u Srbiji.
Jednogodišnje izveštavanje o događajima u Svamali pokazalo je i koliko su dnevne novine postale „slučaj“.
– Medijski pluralizam je u njima veoma redukovan, ugrožena je i njihova uloga javnog foruma, a pošto scena u celini nije otvorena, fer i slobodna, ugrožena je i njihova uloga „čuvara“ demokratije, jer su se dnevne novine većinski koncentrisale oko podrške vlastima, zaključuje se u istraživanju čije je sprovođenje pomogla organizacija Civil rights defenders.
