Proteklih nekoliko meseci gorivo u Srbiji je pojeftinjavalo, da bi u jednom trenutku cena čak dostigla i najniži nivo u proteklih pet godina, ali su vozači od početka jula naišli na obrnut trend.
Naime, benzin i dizel su za nešto više od mesec dana poskupeli za desetak dinara po litru, a poznavaoci prilika tvrde da je jedan od razloga to što su potrošene zalihe jeftine nafte, koje su kompanije tokom prvog udara korona krize kupile na globalnom tržištu po izuzetno niskim cenama.
Dodatni razlog je i povećanje akcize na gorivo, koje se primenjuje od 1. jula. Ipak, analitičari tvrde da je nezahvalno prognozirati dalje kretanje cena do kraja godine, jer bismo, u slučaju da dođe do drugog talasa pandemije i eventualnog ponovnog zastoja privrede, ali i svakodnevne potrošnje, mogli očekivati da benzin i dizel ponovo pojeftine. Tome bi svakako doprinelo vraćanje na situaciju u kojoj postoje velike zalihe nafte i mala potražnja i potrošnja naftnih derivata.
Na srpskim pumpama ovih dana benzin se može kupiti za 134 dinara, a dizel za oko 143 dinara. Da podsetimo, krajem juna benzin je koštao 123 dinara, a litar dizela oko 132 dinara.
Dakle, vozači u proseku za jedan litar moraju da izdvoje desetak dinara više, a za pun rezervoar od 50 litara, to je trošak uvećan za 500 dinara.
Nebojša Atanacković, suvlasnik jedne naftne kompanije, kaže da smanjenje zaliha jeftine nafte verovatno jeste jedan od razloga poskupljenja goriva u prethodnom periodu. On u razgovoru za „Blic Biznis“ objašnjava da je bilo i nekih turbulencija na globalnom tržištu koje su izazvale variranje cena na pumpama, ali da je možda najbolje napraviti poređenje sa cenama u okruženju.
„U Hrvatskoj i Crnoj Gori država određuje cene naftnih derivata na 15 dana i ta cena važi na svim benzinskim pumpama. Ona se formira prvenstveno na osnovu dešavanja na berzi, dok je kod nas u maloprodajnoj ceni veliki udeo dažbina koje nemaju veze sa cenom nafte – akciza, naknade, PDV, markiranje goriva…„, ističe naš sagovornik.
Tokom prošle nedelje najskuplje gorivo u regionu točili su vozači u Hrvatskoj, gde je bezolovni benzin od 98 oktana koštao oko 1,28 evra (150 dinara), dok je najskuplji dizel bio u Srbiji.
Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike, tvrdi da bi u nekom srednjoročnom periodu ponuda i potražnja nafte trebalo da se izbalansira, vođena kombinacijom smanjenja proizvodnje OPEC+, bankrotom malih proizvođača, posebno u SAD, i mnogo manjim investicijama u istraživanje širom sveta.
Inače, cene nafte i dalje variraju, pa su tako u utorak skliznule jer trgovci strahuju da će novi talas infekcija virusom Kovid-19 i pooštravanje mera zatvaranja zemalja ukočiti oporavak svetske tražnje za ovim energentom. Tako je cena fjučersa američke WTI nafte pala za 1,7 odsto, na 40,33 dolara za barel, dok je cena Brenta na terminskom trgovanju potonula za 72 centa ili 1,7 procenata, na 43,43 dolara po barelu.
Do pada je došlo nakon rasta cena WTI nafte za 1,8 odsto, a Brenta za 1,5 procenata u ponedeljak, podstaknutog boljim pokazateljima ekonomske aktivnosti u Aziji, Evropi i SAD nego što se očekivalo.
