Prema narodnom verovanju, posle ovog sveca nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela.
Na današnji dan smenjuju se leto i jesen, pa su oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati kao Miholjsko leto.
Stari ljudi veruju da na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, usisavati, spremati i slično jer, kako kažu, treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.
Sveti Kirjak, koga smatraju stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina, rođen je u Korintu krajem četvrtog veka.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a u želji da živi duhovni život, otišao je u Jerusalim i zamonašio se. Posle toga je promenio nekoliko manastira i posvetio se borbi protiv jeresi.
Iako je ceo život proveo u strogom postu, predanje kaže da je bio krupan čovek. Čak je pred kraj života boravio u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno nakon što padne mrak.
Monasi su ga poštovali jer je tešio i isceljivao bolesne i nevoljne.
Doživeo je 109. godinu, a poslednje godine života proveo je u pustinji gde je i umro.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Prognostičari do 20. oktobra najavljuju toplo i sunčano, sa dnevnom temperaturom do 25 stepeni, dakle vreme pravo miholjsko.
