Obično se uz pominjanje imena Stefana Unića vezuje za takmičenja iz inovacija, nagrade, a o njegovim biznis idejama, bar tako mnogi kažu, tek će se pričati. Jedan je od trenutno najboljih mladih inovatora kod nas. Rođen je u Kruševcu, trenutno je na školovanju u Trsteniku, voli svoju zemlju, želeo bi tu da ostane, a da li će tako i biti pokazaće vreme.
O Užicu govori samo pozitivno, po njemu je to jedan od najlepših gradova Srbije, a za ovaj kraj je vezan i rodbinski.
– Moja baka Zorica je iz Sevojna, svake godine dok sam bio mali odlazio sam u Sevojno kod bake i učio, imam puno drugara iz Užica, puno prijatelja sa kojima sam u komunikaciji. Živim u Trsteniku gde se i školujem, ali ljubav koju imam prema tom gradu u prelepom Zlatiborskom okrugu je neopisiva,- kaže mladi inovator.
Stefan se već šest godina bavi inovacijama i posećuje razna takmičenja i van granica Srbije. Od malih nogu je želeo da postane novinar, pisac, glumac, a pre nekoliko godina zakoračio je i u vode nauke, gde je i ostao evo već punih šest godina.
Oko privatnog života mladog inovatora i studenta Stefana Unića mnogo puta se vodila fama, jer Stefan nikada mnogo nije otkrivao o svom privatnom životu. Uvek je nasmejan i raspoložen ispred malih ekrana, čak su ga mediji prozvali za „ledenog kralja“ javnog života zbog britkog jezika i direktnih pitanja koje postavlja svojim sagovornicima u emisijama.
Kada kažete „da, možda, ne“, to može da liči na neodlučnost, ali ne u slučaju mladog inovatora Unića, jer on, na konkretnim odgovorima i istini, izgrađuje svoju karijeru i svoj život. Mladi inovator sa kredibilitetom, sa stavom, zarobljen u klopci inovacija, iz kojih ne može i ne želi da se oslobodi.
Osim toga, Stefan se već nekoliko godina bori i sa podmuklom bolesti, hipertenzija, isprobava sve moguće terapije koje bi mu donele ozdravljenje, muči se sa povišenim krvnim pritiskom, ali ne posustaje i ne želi da se preda. Njegov oslonac i podrška je porodica, a sada je jednu od važnih uloga preuzela i njegova sestra, koja nesebično pomaže svom bratu. O svom životu nikada nije javno pričao, ili je vešto izbegaovao da sakrije ono što studijske kamere nisu mogle da zabeleže. Za početak razgovora odgovara na pitanje šta mu je bilo najteže do sada:
– Pa najteže do sada je imati neku originalnu ideju. Trebate imati i kreativnosti, to je nešto što ne može da se nauči ili kupi, već se rodiš sa time ili ne. Osmisliti neku emisiju koja će biti interesantna mlađoj publici je vrlo teško, ja sam uspeo da privučem veliki broj mladih ljudi da gledaju moja gostovanja i da krenu putem nauke i inovacija, i to mi je najvažnije do sada u mojoj karijeri.
UM Za sve ove godine do sada koliko ste u medijima, šta vam je bio najveći izazov?
– Biti u prilici da posetite veliki broj zemalja, da prisustvujete mnogim zvaničnim manifestacijama je velika privilegija i veliki izazov, s obzirom da sam tada prilikom tih poseta imao svega 16-17 godina. Biti u prilici da uradite veliki broj emisija, kao što su gostovanja širom zemalja. Sve su to kompleksni projekti u okviru vašeg rada. Uz pomoć mentora i velikog broja ljudi uspeo sam da ostvarim neke veoma značajne rezultate, koji su za mene sasvim dovoljni.
UM A odakle vam inspiracija?
-Već dugo godina sam u komunikaciji sa velikim brojem ljudi i mladim ljudima koji se bave ovim poslom, pa odatle i crpim inspiracije.
UM Sa kakvim stavom i emocijom, kao mladi inovator, čitalac i svedok vremena, gledate na portale u Srbiji?
– Moji roditelji već dugo čitaju portale. Danas ima puno portala koju pružaju različite vesti i svako ima svoju uređivačku politiku portala, a vaš portal je nešto posebno. Svaka čast!
UM Pročitali smo da ste želeli da postanete pisac. Kako to da do sada niste napisali ni jednu knjigu?
-Iskreno da vam kažem, to se i ja pitam. Ja mislim da sam bio baš lenj u određenim situacijama i određenom periodu. Mada, ima vremena još ja kažem da imam tek dvadeset dve godine i život je pred monom, tako da se ne opterećujem previše sa time. Nije isto kada se sećam sada odrastanja i perioda srednje škole. Mnogo, mnogo se života zgužvalo i ljudi prošlo u međuvremenu. Mnogo puta su mi prišli ljudi na ulici i rekli da su gostovali samnom u emisiji, a ja se iskreno u tim trenucima i nisam sećao, ali kasnije ih prepoznam.
UM Mnogi su vas prozvali kao čeličnog kralja javnog života. Jel vam dosadan ovaj epitet koji vas prati?
– Ne znam šta bih rekao.…smeh
UM Jeste li nekada plakali u četri zida, a da sutradan dođete nasmejani na posao?
– Da naravno, jesam hiljadu puta do sada.
UM Bili ste u komunikaciji sa puno ljudi iz javnog života, i da li ste od njih imali nekada neke informacije koje su vam pomogle u životu?
– Pa bio sam u komunikaciji sa velikim brojem ljudi koji su na javnoj sceni. A to se tiče informacija nisam nikada tražio niti sam želeo bilo šta da znam što se ne tiče mog posla i karijere. Iskreno da vam kažem kada manje znam, manje me boli glava. Dovoljno mi je mojih problema i posla, tako da se ne opterećujem puno.
UM Želeli ste da postanete i novinar, šta mislite o novinarima danas?
-To je prelep posao. Novinarstvo je profesija sa omčom oko vrata. Ja sam želeo kada sam bio mali i novinar da postanem, ali sam ipak otišao u vode nauke. Sada sam autor mnogih članaka i dela koje obrađujem, tako da se u slobodno vreme bavim po malo i novinarstvom, čisto iz ljubavi prema toj profesiji.
UM Kakv je Stefan privatno?
– Nasmejan, uvek raspoložen i večito nasmejan lik i da ne zaboravim veliki optimista.
UM Šta ume da vas iznervira?
– Uglavnom su to gluposti i to umem da ignorišem. Inače drugo ništa koliko ja znam.
UM Kakav je vaš stil života u jednoj reči?
– Energičan!
UM Šta je po vama najvažnije u životu?
–Biti i ostati zdrav i u fizičkom i u psihičkom smislu.
UM Da li ste zadovolji pozicijom mladog inovatora i šta očekujete u budućnosti?
– Da, naravno da sam zadovoljan. To je velika privilegija i čast biti na toj poziciji i raditi taj posao. Ja želim u životu da se bavim naukom i inovacijama tako da ću nastaviti da unapređujem svoje znanje. Mnogo puta su želeli da me sklone sa te pozicije, ali znanje se isplati i biti dobar u tom poslu.
UM Da li imate poroke i koje?
– Da i to veoma strašan i poguban za moj izgled! 1. slatkiši 2. slatkiši 3. slatkiši… A među njima glavne uloge imaju krem brule, čokoladni musevi i suflei i najrazličitiji voćni tartovi. Još ako se pridodaju i one sporedne „slatke“ uloge”…
UM Kojim sportom se bavite, a kojim biste voleli?
– U kontekstu relaksacije tela, održavanja kondicije i dobrog izgleda, idem na vežbe redovno. Inače najviše volim plivanje, koje je ujedno i moja jedina sportska ljubav. Pravim i skijaške izlete, ali po moru!
UM Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
– Sve zavisi ko je akter s druge strane. Vreme nepogrešivo, uvek pokaže da li je to stvarno bila ljubav ili trenutni trip ili hir.
UM Kada smo se dogovarali za razgovor, rekli ste da uvodite novi režim ishrane i da počinjete da vežbate. Zvučalo je kao najava velikih promena.
– Rekao bih da je reč o snazi volje kojom možeš pobediti sebe, svoju potrebu za hedonizmom i za opuštenim stilom života kakav sam vodio u periodu korone, kada sam studirao od kuće i, poput većine mladih ljudi, bavio se surfovanjem na internetu i provođenju slobodnog vremena sa porodicom.
UM U kom periodu života ste se osećali najmoćnije?
– Što bolje poznajete svet, sve se manje osećate moćnim. Svesni ste koje granice vi pomerate, ali uviđate koliko je još mnogo prostora izvan njega”.
UM U koje klopke ste, tokom ovih godina, upali i koliko to, možda, zamerate sebi?
– Možda je najveća od svih, upravo, nauka, iz koje nema izlaska. Što se introspekcije tiče, nemojte da ja sebe razotkrivam, zato što sam, verovatno, strog prema sebi od svih stručnjaka i televizijskih analitičara, koji mogu nešto da mi zamere.
UM Na početku ste pomenuli „glad“. Imate li utisak da smo se „prejeli“ informacija?
– Previše ih je, pa naš mozak ima mnogo više posla nego ranije. Nije mu lako, zato treba piti B12. Društvo se danas na okupu drži medijima i društvenim mrežama, a nekada davno je to bio trač. Pojedini antropolozi su procenili da je trač na okupu držao zajednicu od dvesta ljudi. Za toliko njih si mogao da ispratiš „ko, kome, šta“, a danas je ta zajednica mnogo šira, pa i mozak mora da procesuira znatno više informacija. Tako bih ja to komentarisao.
UM I pitanje koje vam verovatno svi postavljau, šta bi poručili mladim ljudima?
– Verujte u sebe i budite uporni!
Stefan Unić je rođen 21. januara 1998. u Kruševcu. Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“ je završio u Stopanji, a srednju Tehničku, smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje u Trsteniku. Sada je student druge godine Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku, smer proizvodno mašinstvo.
Osvojio je brojne nagrade na opštinskim, regionalnim, državnim, nacionalnim, internacionalnim i evropskim takmičenjima iz raznih oblasti. Dobitnik je nekoliko priznanja za počasnog gosta na više od deset sajmova u sveta. Svetski je priznat inovator i istraživač iz Srbije. Trudi se i prati naučna istraživanja na svetskom nivou.
Nedavno je napravio poseban projekat za Srbiju u vezi prečišćavanja zagađene vode i time osvojio najviša priznanja.
Naš sagovornik, koji je često i mentor mladim naučnim timovima iz Srbije, smatra i da nema adekvatnu pomoć iz ministarstava, ali i da mladim inovatorima i naučnicima mediji nisu baš naklonjeni i dodaje:
Od osnovne škole je učesnik raznih opštinskih i regionalnih takmičenja iz hemije, iz srpskog jezika i književnosti, uspešno je recitovao i glumio. U Kruševcu je osvojio drugo mesto na regionalnom takmičenju za najbolju biznis ideju na konkursu Biznis inkubator centra, koji je podržao kabinet Ministra za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenada Popovića.
Sve nagrade koje je do sada osvajao plod su saradnje sa mentorima, profesorima i naučnicima. „Osvojene nagrade su mi najdraže, jer one nisu samo moj uspeh već je to i zasluga svih koji su mi pomagali. Želim da ostanem u Srbiji i svoje znanje upotrebim za dobrobit svoga naroda i države. U Srbiji sam rođen i njoj pripadam. Mnogi uspešni đaci i studenti po završetku škole odlaze iz naše zemlje. Ja znam da su uslovi za studiranje u svetu bolji, ali po meni su odlični i u Srbiji. Ako odete u inostranstvo vi postajete stranac, a ovde ste svoj na svome. Kruna mog uspeha je došla 15. oktobra ove godine kada sam proglašen za dobitnika Oktobarske nagrade, najvišeg priznanja koje dodeljuje Opština Trstenik“.
Od svoje 16. godine se bavi naukom, mnogo čita i istražuje. Nadajmo se da će i dalje napredovati, da ćemo pisati o novim takmičenjima i nagradama.
Autorka: Dunja Cvetković
Fotografije: Privatna arhiva/Stefan Unić
