Užičke „Vesti“ su još 1982. godine u svojoj ofset štampariji na Beloj Zemlji štampale veoma zanimljivu knjigu, bezmalo džepnog formata, „Nevidljivo oružje“. Autor je bio Stevan Korda, knjiga je štampana za potrebe JNA u tiražu od 20.000 primeraka, a kao izdavač se potpisala Novinsko-izdavačka ustanova „Narodna armija“. To je prva knjiga iz edicije „U borbi s nuklearno-hemijskim i biološkim oružjem“. Sadržaj ove knjige danas je posebno aktuelan. U stvarnosti se bezmalo na području čitave planete vodi borba protiv virusa Kovid 19. I, baš svakodnevno, postavljaju se pitanja: šta je izazvalo ovu pošast, zašto je to čitav svet dovelo u vrlo zabrinjavajući položaj, i stoji li iza ovoga novi svetski rat.
Valja odmah napomenuti stav Ljubana Karana, istaknutog srpskog vojnog bezbednjaka. Postavljajući u nedeljniku „Pečat“ pitanje da li je u toku biološki rat na našoj planeti, on istovremeno daje i odgovor: „Napokon znamo da biološkim sredstvima nije moguće voditi rat – jedino je moguće uništenje civilizacije.“
Šta, u stvari, znači odrednica „biološki rat“. Kako se on vodi, i da li se, i kada, vodio pod ovim nebeskim svodom. Da, vodio se, s tim što je u početku nosio naziv „bakteriološki“ pa mu je taj naziv promenjen kada je konstatovano da se rat može voditi i uz pomoć – virusa! A ne samo bakterija. A i jedno i drugo, i bakterije i virusi, mogu da izazovu masovno uništenje, što je, očito, pokazao i Kovid 19. Do sada je „biološki rat“ bio takav da je jedna strana u njemu uvek bila – bespomoćna. Vodili su ga uglavnom svetski policajci, rečju zemlje koje sebe smatraju superiordnim u odnosu na žrtve.
Prvi bakteriološki rat
Biološko oružje je prvi put na naučnim skupovima spomenuto 1864. godine u Briselu, u vreme kada je francuz Luj Paster otkrio uzročnike zaraza i mogućnosti veštačkog odgajanja bakterija. To oružje dobilo je naziv „oružje novog vrlo opasnog i nečasnog načina borbe“. Ali, prvi „isplaniran“ bakteriološki rat, sa milionskim žrtvama, dogodio se sedam vekova ranije.
„Pre toga, početkom 14. stoleća“, navodi Stevan Korda, autor knjige „Nevidljivo oružje“, „u Kini se pojavila kuga koja je neštedimice harala. Za vrlo kratko vreme tamo je od kuge umrlo oko 35 miliona ljudi. I kao da je prikupila novu snagu, kuga se počela širiti prema zapadu. U tri pravca je presekla azijski kontinent. Užasna epidemija proširila se do Krima na Crnom moru.
U to vreme su Tatari opsedali grad Kafu, koloniju Đenovske republike na Krimu. Na stotine i na hiljade ljudi im je umiralo od kuge, ali opsadu grada nisu napuštali. Nekome od njih je pala na um misao da svoju nesreću pretvore u oružje. Na bacačke sprave, kojima su do tada bacali strele i kamenje na opsednuti grad, počeli su da stavljaju tek umrle bolesnike od kuge. Mrtvi su leteli preko visokih tvrđavskih zidova. Na rezultat se nije moralo dugo čekati. U Kafi je planula epidemija kuge.“
Đenovljane je zahvatila panika, pa su se svi ukrcali na brodove i napustili svoju krimsku koloniju. Tatari su zauzeli grad bez otpora, i sami se zarazili, ali su i bivši stanovnici Kafe doneli kugu u Italiju. Za kratko vreme pomrla je polovina stanovništva većine italijanskih gradova. Kuga se proširila i na Dubrovnik, u kome je samo u prvoj polovini 1358. godine od kuge umrlo 110 članova Veća i preko 7.000 građana.
Tada su mnogi italijanski gradovi sasvim opusteli jer je stanovništvo bukvalno pobeglo, čak ostavljajući po ulicama svoje mrtve i umiruće. Dubrovnik, u to vreme značajan trgovački centar, sa velikom lukom i takođe velikim brojem pristalih trgovačkih brodova, uveo je obavezan karantin za došljake i žestoke kontrole za svaku osobu i robu pristiglu iz drugih krajeva sveta. Zahvaljujući tako strogim merama, u Dubrovniku se kuga nije pojavila gotovo dva naredna stoleća. Sve dok su gradske vlasti disciplinovano držale pod kontrolom prilaze Dubrovniku.
Planska smrt tri miliona Indijanaca
Mnogo je bilo onih koji su nastojali da prenošenjem zaraze naškode svojim protivnicima i neprijateljima. Ne samo među Tatarima. Tako je general Emerst, guverner Nove Škotske u Americi, 1736. godine optužen da je sa svojim pomoćnikom, pukovnikom Bukeom, među Indijancima izazvao epidemiju arapskih boginja. Postupak je bio veoma jednostavan, a imao je za cilj da se Indijanci unište. Kapetan Ekije iz tvrđave Pit je dvojici indijanskih poglavica prodao dva zaražena ćebeta i jednu maramicu! Među Indijancima je buknula epidemija u kojoj je pomrlo tri miliona ljudi. General Emerst je trebalo da bude optužen za genocid, ali se to nije dogodilo.
U Prvom svetskom ratu, 1915. godine, Nemci su optuženi da su inficirali stoku koja je ukrcavana za saveznike u američkim pristaništima. Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova 1916. godine uputilo je pritužbu da su Nemci konje rumunske konjice inficirali sakagijom, a ostalu stoku planiranu za ljudsku ishranu – antraksom. U Francuskoj su 1917. godine uhvaćeni ljudi koji su, kao nemački agenti, takođe imali zadatak da zaraze konje i stoku. Odmah posle Prvog svetskog rata došlo je do nezapamćene epidemije gripa koja je od 1916. do 1918. godine pokosila više ljudi nego što ih je stradalo tokom tog četvorogodišnjeg Velikog rata. Tu zarazu su nazvali „španska groznica“.
Već 1922. godine francuska vojska ima dobro organizovane bakteriološke i toksikološke laboratorije, koje postoje i u Nemačkoj, od 1931. godine. Kada je u centralnoj Kini 1940. godine ponovo izbila kuga, koja je do 1942. godine odnela brojne živote, Kinezi su bili kategorični da je to posledica biološkog rata koji su poveli Japanci. Japanci su tada imali svoje laboratorije u današnjoj Mandžuriji, oblasti oko grada Harbina (danas najseverniji kineski grad sa više od 12 miliona stanovnika).
Samo u jednom odeljenju tih laboratorija u okolini Harbina radilo je na razmnožavanju buva, u 7.500 inkubatora, više od 3.000 ljudi. Te buve su kasnije zaražavane kugom i bacane na „pogodne ciljeve“. Japanci su tada pripremili i ogromne količine klica tifusa i kolere, a napravljene su i specijalne „porculanske bombe“ za raspršivanje klica.
Amerikanci prednjače u pripremi elemenata biološkog rata
Japanci su i neke zatvore pretvorili u laboratorije, zaražavajući zatvorenike, Ruse i Kineze, koji su bili u njima. Cilj im je bio da otkriju najpogodniji i najbrži način zaražavanja koji se zatim može koristiti u ratovima. Na Nirnberškom procesu nemačkim ratnim zločincima dokazano je da su Nemci zaražavali zatvorenike pegavim tifusom i drugim ratnim bolestima. Tako zaražene bolesnike Nemci su dovodili na teritoriju evropskih zemalja protiv kojih su ratovali, i puštali ih među tamošnje građane i borce.
I Britanci su bili angažovani na pripremi biološkog rata, pa i mnoge druge zemlje. Ali, čelni ljudi svetskih sila ne dozvoljavaju da ta tema bude aktuelna. U SAD, recimo, još 1941. godine osnovan je Komitet za biološki rat, a onda i Uprava za vojna istraživanja. Taj komitet je dobio na rasopolaganje pet velikih laboratorija, i zapošljavao je, tada, oko 4.000 osoba, uglavnom stručnjaka iz tih oblasti. Navodno, formiranje ovog komiteta imalo je za cilj da se „onemogući Hitler u njegovim suludim idejama“, jer je fašistička Nemačka uveliko pripremala biološki rat.
Amerikanci su sagradili veliki broj laboratorija i naučno-istraživačkih instituta, i sve se drži pod veoma strogim velom tajnosti. Jedna od tih laboratorija, recimo, pre četiri decenije nalazila se u blizini grada Safild u Kanadi (provincija Alberti), i protezala se na površini od 2.500 kvadratnih kilometara (danas ona zauzima još veću površinu). U reonu Sredozemnog mora postoji veliki broj istraživačkih grupa, i to najčešće popunjenih američkim virusolozima.
Na Kipru i u delti Nila na severu Afrike bile su razapete mreže za hvatanje ptica, kako bi se one obeležile da se zna kuda lete i mogu li da nose viruse sa sobom. Detaljna slika ptičjih puteva dobijena je s tim ciljem, a nikako iz razloga koji se, recimo, tiču opstanka ove žive vrste.
Šta štiti ptice selice od virusa?
Za američke virusologe, Strema, Šoupa, Uotsona, Kajzera i Njumena govori se da su u pticama pronašli „buket“ raznih virusa. Ptice, kako je ustanovljeno, nose i opasne i bezopasne viruse. One, ptice selice, mogu zaraziti ljude virusom gripa. Virus donose sa obala Severnog ledenog okeana gde leti boravi 15 milijardi ptica. Sva ta zapanjujuće velika armada kreće krajem avgusta u toplije krajeve. Stručnjaci, virusolozi, posebno su se angažovali da saznaju šta to štiti ptice od virusa, i kakva je to prirodna zaštićenost.
Zbog toga se, bar za sada, odustalo od biološkog rata. Ili je sve spremno za njega, ali se kriju i najmanji detalji o tome. Na zemljinoj kugli ima više od 600.000 vrsta proučenih insekata. Štetni insekti svake godine uništavaju više od 10 odsto celokupnog roda na poljoprivrednom zemljištu. Amerikanci su u dva navrata, kao biološko oružje, koristili insekte, u ratu protiv Vijetnama i međunarodnoj krizi na Kubi.
Te insekte, oduvek nosioce klica zaraznih bolesti, bakterije i viruse, nije teško doneti u zemlje gde su nepoznati, i gde postoje uslovi za njihov razvoj. Znači li to da njihove iznenadne najezde mogu napraviti ogromnu pustoš? Ili to možda već čine? I zašto američke i druge laboratorije ne razmišljaju o tome, a nikako o gajenju bakterija i virusa kako bi ugrozili život na planeti.
Pa, zar je teško kontaminirati vodu, ili baciti iz aviona u vazduh kesu sa insektima. Naša planeta je, očito, sve do pojave korona virusa bila žestoko uspavana. Neke zemlje, čak i one najveće, pokazuju da se još nije razbudila. Da li zato što su te zemlje direktno učestvovale u „uspavljivanju“ naše planete.
U svakom slučaju, glavno upozorenje koje je izrekao vojni bezbednjak Ljuban Karan, svakako smo prihvatili kao veoma razumno. I ono je veoma precizno, ali ne i ohrabrujuće jer se ne zna ko će da – pritegne crveno dugme: Zato, da ponovo citirajući Ljubana Karana, izjavom izrečenom u naponu snage, i otpora kojom se korona virus bori protiv Zemljana: „Napokon znamo da biološkim sredstvima nije moguće voditi rat – jedino je moguće uništenje civilizacije“.
Detaljnije informacije o koronavirusu u tekstu Užicemedia.
