U oba galerijska prostora izloženo je oko 90 radova, ulja na platnu, pastela i crteža koji su nastali od 1985. do 2018. godine.
– Džingijev smisao za boju, njenu spiritualnost i moć da prodre u dušu posmatrača dolazi od njegovog čisto duševnog stanja i opčinjenosti prirodnom svetlošću i njenim modulacijama u pejzažu. Siguran u kompoziciji, u kombinaciji toplo-hladno, mirno-nemirno, u veštom korišćenju toplog akcenta u prvom planu slike, pothranjenom veštim sfumatom u trećem planu su odlike slikara raskošnog dara i veštog zanata,- napisao je u katalogu za izložbu poznati užički slikar mr Obrad Jovanović koji je izložbu i otvorio.
Po rečima Jovanovića, Džingi je čestit čovek i iskren i sjajan slikar koji skoro četiri decenije brani lepotu i uzvišenost zanata „koji se zove slikarstvo“. On je istakao da Džingijevo slikarstvo poseduje sve kvalitete koje zahteva likovna umetnost, jasan, precizan crtež, sigurna ruka, dobra stilizacija.
Obrad Jovanović je i podsetio mnogobrojnu publiku da je Džingi odlučio da postane slobodan umetnik u momentu kada je imao sigurnu i dobru platu.
– Svi smo svedoci da je uspeo,- rekao je Jovanović i smatra da bi ovu izložbu, na kojoj ima šta da se ceni, trebalo da vide i ljubitelji slikarstva ne samo u drugim gradovima u Srbiji, već i na prostoru bivše Jugoslavije.
– Od kada znam za sebe bio sam svestan svog talenta i svih ovih godina osećam potrebu da slikam i crtam, nekada i po cenu teškoća u svojoj egzistenciji. Biti umetnik nije baš lako. Istina je da od umetnosti uspevam da živim već dugo godina, ali je to velika borba,- kaže Džingi ističući da je tokom svih proteklih godina stvaranja želeo da što bolje i kvalitetnije iskaže sebe, da uradi dobar crtež, dobru sliku, a to će činiti i dalje.
O njegovom slikarstvu, istoričar umetnosti Nikola Kusovac, jednom je napisao:
– Čvrsto oslonjen na iskustva ekspresionizma gesta, boje i forme, on gradi ubedljive portrete kojima uspešno sugeriše likove i karaktere.“
Sam Džingi koji je tokom proteklih decenija uradio preko 900 radova, kaže:
– Slikajući seljake, prikazujem i Srbiju, a promene u svetlosti, načinu rada, boji, sve je to vezano i za moje emocije. Kako godine prolaze postajem stariji i zreliji pa motiv koji sam slikao pre mnogo godina, sada želim da iskažem na drugačiji način. To se događa spontano, nema usiljenosti, jednostavno, to je moja potreba. Sve to donosi promene u mom slikarstvu, a biće ih i dalje. Menjam se ja, pa i moji radovi,- kaže Džingi.
Kristinka Selaković je o Džingijevom slikarstvu napisala između ostalog:
– Od samog početka Stanićevog stvaralaštva uvek opstaje duhovni lik zavičaja koji obuhvata prirodu i ljude. Kod njega postoji jedno izuzetno osećanje prirode, neko posebno čulo za njene tajne, skoro kao dar svojih dalekih paganskih predaka. Tematski, ovo slikarstvo je vezano za rodni kraj, za kremanske kose, bioštanske kolibe na Tari i zlatiborske vidike… Uljana platna velikog formata prikazuju pored pejzaža, akt i portret. Proporcije ljudskog tela, smeštanje figure u prostor, njen karakter, sve to jeste dodatna teškoća sa kojom se treba suočiti kada je u pitanju ljudska figura. Stanić se i sa ovim problemom hrabro suočava i uspeva da vešto izbegne ono što bi remetilo i rušilo koncepciju slike. Širokim potezom četke i intenzivnom bojom modeluje formu.“
