Najčešći zdravstveni problemi – Nažalost loše navike, stres, nezdrava ishrana i nedovoljna fizička aktivnost ostavljaju posledice koje ne bi trebalo da postoje u toj životnoj fazi.
U nastavku analiziramo najčešće zdravstvene tegobe sa kojima se mladi suočavaju, kako ih prepoznati na vreme i šta se može preduzeti.
Najčešći zdravstveni problemi – Problemi sa zubima i oralnim zdravljem sve češći kod mladih
Oralno zdravlje mladih u Srbiji je u alarmantnom stanju. Statistike pokazuju da čak više od 70% mladih između 15 i 24 godine ima neki oblik karijesa. A mnogi nisu redovni u posetama stomatologu. Uzrok se najčešće nalazi u neredovnom pranju zuba, prekomernom konzumiranju slatkiša i gaziranih pića. Kao i u činjenici da stomatološke kontrole nisu prioritet.
Jedan od vidova lečenja težih oblika oštećenja zuba kod mladih postaje i postavljanje bezmetalne krunice, naročito u estetski osetljivim zonama. Ove krunice, koje ne sadrže metalnu osnovu, sve se češće preporučuju upravo mladima, jer nude prirodan izgled, bolje prijanjanje i manji rizik od alergijskih reakcija.
Poseban izazov je što mnogi mladi izbegavaju stomatologa zbog straha ili finansijskih razloga. Što dovodi do toga da se i manji problemi vremenom razviju u ozbiljna stanja. Preventiva je ključna – redovno pranje zuba (dva puta dnevno), korišćenje zubnog konca i kontrola svakih šest meseci mogu znatno umanjiti potrebu za invazivnijim intervencijama.
Zdrav osmeh nije samo estetsko pitanje. On je pokazatelj opšteg zdravlja organizma. A loša oralna higijena može biti povezana i sa razvojem hroničnih bolesti, uključujući dijabetes i kardiovaskularna oboljenja. Zbog toga je neophodno već u mladosti razviti odgovornost prema sopstvenom zdravlju. Jer posledice zanemarivanja često dolaze mnogo ranije nego što se misli.
Najčešći zdravstveni problemi Mentalno zdravlje – skriveni problem generacije Z
Mentalno zdravlje mladih sve više dolazi u fokus, ali i dalje se o njemu nedovoljno govori. U vremenu kada su pritisci sa svih strana – od škole, društva, društvenih mreža i očekivanja okoline – sve češći su slučajevi anksioznosti, depresije, paničnih napada i problema sa samopouzdanjem kod mladih.
Mladi često kriju kako se osećaju. Iz straha da ne budu pogrešno shvaćeni ili da ne ispadaju „slabi“. Zbog toga se mnogi odlučuju da emocije potiskuju, što može dovesti do ozbiljnih psiholoških kriza. U školama još uvek ne postoji sistemska podrška psihološke pomoći. Dok su privatne terapije za većinu mladih i njihovih porodica finansijski nedostupne.
Važno je razumeti da mentalno zdravlje nije luksuz već osnovna potreba. Ako osećate konstantnu tugu, manjak energije, promene u apetitu i spavanju, povlačenje iz društva ili gubitak interesovanja za stvari koje ste ranije voleli – to su ozbiljni znaci da vam je potrebna podrška. Otvoren razgovor sa porodicom, prijateljem, školskim psihologom ili terapeutom može biti prvi korak ka oporavku.
Takođe, preporučuje se uvođenje zdravih rutina koje podstiču mentalnu stabilnost – fizička aktivnost, boravak u prirodi, ograničeno vreme na društvenim mrežama, dnevnik zahvalnosti i kvalitetan san. Uz pravu podršku i organizaciju, mentalno zdravlje može da se očuva i unapredi, a mladi postanu otporniji na pritiske savremenog života.
Nedostatak fizičke aktivnosti i gojaznost kod mladih
Sedentarni način života ozbiljno narušava zdravlje mladih u Srbiji. Učestalo sedenje za računarom, mobilnim telefonom, uz minimalno kretanje tokom dana, dovodi do povećanog broja mladih sa prekomernom telesnom težinom, lošom posturom, ali i metaboličkim disbalansom.
Procenjuje se da se u Srbiji više od 30% mladih bori sa viškom kilograma. Gojaznost u mladosti direktno povećava rizik od dijabetesa tipa 2, povišenog krvnog pritiska, problema sa zglobovima, ali i smanjenog samopouzdanja i društvene anksioznosti.
Problem dodatno pogoršava činjenica da se u školama fizička aktivnost svodi na dva časa nedeljno. Dok rekreativne aktivnosti van škole sve ređe postaju izbor mladih.
Rešenje nije u drastičnim dijetama, već u postepenim promenama navika. Uključivanju više kretanja u svakodnevicu, kao što su hodanje, vožnja bicikla ili trening kod kuće. Takođe, izbegavanje brze hrane i gaziranih pića u korist svežeg voća, povrća i vode može napraviti veliku razliku za samo nekoliko nedelja.
Telo koje se kreće je telo koje bolje funkcioniše. Ne samo što se fizičkom aktivnošću održava kilaža, već se poboljšava i rad mozga, stabilizuje raspoloženje i povećava energija. Mladi koji vežbaju redovno imaju veću sposobnost da se nose sa stresom i donose zdravije životne odluke.
Zavisnost od ekrana i digitalni umor kao nova realnost
Prekomerno korišćenje mobilnih telefona, računara i društvenih mreža postalo je svakodnevica među mladima u Srbiji. Prosečan tinejdžer danas provodi i po 6–8 sati dnevno pred ekranom. Što ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje – od zamora očiju, poremećaja sna i glavobolja, do smanjene koncentracije i emocionalne iscrpljenosti.
Digitalni umor, poznat i kao “screen fatigue”, često se zanemaruje, ali može izazvati osećaj anksioznosti, nesanice i povlačenja iz stvarnog socijalnog života. Stručnjaci savetuju pravilo 20-20-20: svakih 20 minuta gledati u nešto udaljeno 20 stopa (oko 6 metara) tokom 20 sekundi, kako bi se odmorile oči.
Važno je uvesti digitalni balans – ograničiti vreme provedeno online, posebno pred spavanje, i zameniti deo tog vremena fizičkom aktivnošću, hobijima ili druženjem uživo. Zdrav odnos prema tehnologiji postaje ključan za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja mladih.
Zdravlje mladih je temelj zdravog društva. Ako se na vreme posvetimo prevenciji, edukaciji i podršci, možemo sprečiti da privremeni problemi prerastu u hronične tegobe. A one zahtevaju rešenja kao što su skupi lekovi, zubni implanti i slično.
Ne zaboravite – briga o telu i umu počinje ranije nego što mislite.
Za još informacija o mladima, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
