Minimalna cena rada po satu do sada je bila 143 dinara, a zaradu od 24.882 dinara, prema nezvaničnim procenama, prima oko 350.000 radnika u Srbiji.
Članovi Socijalno-ekonomskog saveta očekuju da će povećanje najniže zarade u naredne tri do četiri godine biti veće i da bi trebalo da se izjednači sa troškovima minimalne potrošačke korpe koji su trenutno 36.000 dinara.
Pravi efekat je, smatraju sindikati, da se minimalna cena rada približila potrošačkoj korpi. U poslednje tri godine minimalac je povećan 28 odsto, a prosečne plate u tom periodu su uvećane 10 odsto.
– Najniža zarada ne bi trebalo da bude manja od cene minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, koja iznosi oko 36.000 dinara – kažu u SSSS.
– Možda to u ovom trenutku i nije realno, ali svaka država treba da uzme u obzir standard svojih građana.
Po tumačenju Ministarstva rada, minimalna cena rada nije instrument za pokrivanje potrošačke korpe, već je po zakonu obaveza firme ukoliko je u krizi i trebalo bi da važi dok se iz krize ne izađe.
Statistika pokazuje da su sa minimalnom cenom rada od 155 dinara po satu, srpski radnici na samom evropskom dnu. Na listi se najbolje kotiraju Australija, Luksemburg, Novi Zeland, Francuska i Holandija, gde radnik za sat zaradi sedam časova srpskog radnika.
Minimalna zarada van Evrope, recimo u u Australiji je 12,5 evra po satu, dok u Zapadnoj Evropi stanovništvo u proseku zarađuje osam evra po satu. Među zapadnoevropskim zemljama prednjači Luksemberg sa 11,5 evra, a najmanje dobija radnik u Belgiji 9,5 evra po satu.
Druga grupa zemalja su one sa minimalnom zaradom od tri do pet evra po satu, a tu spadaju Slovenija, Španija, Malta, Portugalija i Grčka. Treću grupu čine zemlje Istočne Evrope, gde su minimalne plate ispod tri evra po satu – Bugarska 1,57, Turska 2,53, Ukrajina 0,74 i Moldavija 0,68.
