Praznik se se obeležava u više država sveta, nikada se datum ne menja i uvek pada na 31. oktobar. I pored toga što se pretežno obeležava u zapadno-hrišćanskim državama, poslednjih godina veliku popularnost doživljava i kod nas, posebno u većim gradovima, gde se organizuju kostimirane zabave – maskenbali, a učesnici su u obavezi da se imaju što orginalniji kostim.
Noć veštica (engl. Halloween – Helovin) je svetkovina koja se obeležava noć uoči praznika Svih svetih prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Predstavlja početak trodnevnog obeležavanja Allhallowtide, vreme u liturgijskoj godini posvećeno sećanju na mrtve, uključujući svece, mučenike i sve vernike.
Veruje se da većina tradicija vezanih za Noć veštica potiče od keltske svetkovine žetve koji možda ima paganske korene, prvenstveno u gelskoj svetkovini Samajn, i da je ova svetkovina hristijanizovana kao Noć veštica.
Neki akademici, međutim, podržavaju stav da je Noć veštica nastala samostalno kao isključivo hrišćanski praznik.
Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od tikve, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča.
Deca idu od vrata do vrata, traže slatkiše i uzvikuju „trick or treat“ „smicalica ili poslastica“, u slobodnom prevodu „dajte nam slatkiše ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo“.
Irski imigranti su verziju ove tradicije preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. Noć veštica se proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije.
Poreklo ovog praznika datira još od antičke keltske svetkovine „Samhain“ posvećene istoimenom paganskom božanstvu. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra. Noć pred Novu godinu slavili su „Samhain“.
Verovali su da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože. Na nogama su nosili papuče od majmunove kože.
Običaj dubljenja bundeva zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku, poznatom po njegovoj domišljatosti, ali i škrtosti. Jedna od priča govori kako je prevario Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće i nakon što se Đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst, zbog kojeg se Đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik… više detalja beleži Wikipedia.
Dodajmo da se Noć veštica ili „Halloween“, u Americi proslavlja svakog 31. oktobra, uz maskiranje, sakupljanje slatkiša od vrata do vrata i dubljenje bundeva. U slavlju učestvuje preko 150 miliona ljudi, a postoji i nacionalno priznat festival.
